Savremenoj porodici je svojstvena raznolikost. Krupne promene u okviru tradicionalne porodice, kao �to su obrazovanje �ena, njihovo sve vec?e zapo�ljavanje, pad fertiliteta, porast broja razvoda, rast vanbra?nih ra?anja, i sve rasprostranjenije nove forme bra?nog �ivota, uslovile su transformacije u okviru nje. Promenili su se i stavovi o braku i potrebi njegovog o?uvanja po svaku cenu, roditeljstvo vi�e nu�no ne podrazumeva neophodnost stupanja u bra?nu zajednicu, pa se kao rezulat ovih promena, javljaju jednoroditeljske porodice, koje istu menjaju kao temeljnu socijalnu zajednicu.

Odre?enje i podela jednoroditeljskih porodica

Jednoroditeljske porodice se nisu uvek tako zvale (iako su oduvek postojale). Kori�?ena terminologija upuc?ivala je na njihovu stigmatizaciju: �porodica samohrane majke�, �ugro�ena porodica�, �vanbra?na majka sa decom�, �problem porodice�, �nepotpuna� ili �krnja� porodica, jesu termini kojima su se ove porodice ozna?avale. U vreme naglog porasta porodica sa jednim roditeljem, do�lo se do izraza �jedno ili dvo-roditeljska porodica�, koji samo upuc?uju na ?injenicu da u porodici postoji jedan ili dva roditelja, i osim �to ukazuje na porodi?nu strukturu, ne nosi sa sobom nikakvu negativnu konotaciju. 

�ivot je jedna sekvenca iskustava koja uklju?uju nas i prepli?u se sa �ivotnim iskustvima nama bliskih ljudi. Naro?ito tokom prvih godina �ivota odnosi sa roditeljima, bli�njima i drugim briguju?im osobama postaju konstitutivni deo de?ijih do�ivljaja. Ti odnosi su aktivni i osnovni element koji detetu omogu?ava asimilaciju iskustava  i razvoj.*

Bolest deteta, naro?ito ako je re? o te�kim bolestima za roditelje je izuzetno bolno iskustvo. Roditelji te�ko podnose i samu pomisao da njihovom detetu preti bolest, ili smrt. Ljudska zajednica raspola�e serijom koncentri?nih sfera oko deteta koje se razbolelo u ?ijem je centru samo bolesno dete, direktno izlo�eno patnji. Zatim je tu majka, porodica i slo�ena mre�a svih onih koji su uklju?eni u oporavak i negu deteta. Me?utim proces ne obuhvata samo aktivnu komponentu ve? i suo?avanje sa bolnim stanjima i  podno�enje sadr�aja koji nas doti?u na najintimnijem i najdubljem nivou, menjaju?i nas i omogu?avaju?i nam da rastemo. Ako se osvrnemo na na�a se?anja i analiziramo put izazova zvan na� �ivot uvide?emo da smo u izrazito bolnim situacijama gubili dosta, ali da nam je verovatno upravo tada puno dato. Traumatska iskustva ?esto proizvode tektonske poreme?aje u onima koje zadese, i ?esto ostaju kao ne�to �nesvareno�, neprevazi?eno, kao bolno mesto kome izbegavamo da se pribli�imo. Me?utim ona u nama mogu da probude izuzetnu snagu, nove izvore energije, nade i vitalnosti, sna�ne emocije i pove�u nas sa drugim ljudima. Re? je o dragocenim resursima i za osobu i za ?itavo dru�tvo.

 �Ne postoji nijedan na?in da bude� savr�ena majka, ali zato postoji milion na?ina da bude� dobra majka.� D�in ?er?il

Koliko smo samo puta ?uli �Samo jedna je majka�, pisali pismene zadatke na tu temu, pomislili ili osetili. Priroda maj?inske ljubavi i intenzivnost odnosa sa majkom kao objektom ljubavi najsna�nije je ose?anje kod ?oveka, i osnova je za razvoj svih bazi?nih sposobnosti i autenti?nost emocija koje iz njega proizilaze. Me?utim, ako bismo ovu re?enicu razumeli druga?ije, kroz broj uloga koje majka mo�e imati, ona i te kako nije istinita. �ta se dobija kada vidimo da majka mo�e imati razli?ite uloge? Kada mo�e biti drugarica, sudija, investitor, duhovnik, mama na slu�benom putu? Ili ako je mama telom tu, a duhom ne?
Osnovna funkcija majke u �ivotu deteta je pru�anje ljubavi, kako bi dete steklo sigurnu bazu i bazi?no poverenje, da bi se moglo kasnije odvojiti i nastaviti samostalno u �ivot. Snaga koju dobija primljenom ljubavlju i empatijom od majke, slu�i kao osnova za sva dalja iskustva u �ivotu i razvoju. Me?utim, situacija nije ba� uvek tako prosta i idealna.