Konstruktivisti?ka terapija
- Kategorija: Psihoterapijski modaliteti
Konstruktivisti?ka terapija
U proteklih nekoliko decenija usavreno je vie razli?itih postmodernih psihoterapijskih pravaca koji se nazivaju konstruktivisti?kim. Ovi pravci se neretko baziraju na razli?itim terapijskim pristupima, ali im je svima zajedni?ko to to dovode u pitanje postojanje jedne objektivne realnosti. Konstruktivisti smatraju da u terapijskom procesu ne dolazi do otkrivanja ili otkopavanja davno zakopane istine o klijentu, ve? se kroz odnos terapeuta i klijenta stvara jedan novi pogled na svet.
Najvaniji i najstariji konstruktivisti?ki terapijski pristup je psihologija li?nih konstrukata koju je pedesetih godina 20. veka formulisao ameri?ki psiholog Dord Keli. Njegova teorija stavlja akcenat na li?nu odgovornost za izbore koje pravimo u ivotu, kao i na osve?ivanje mogu?nosti izbora alternativa. Keli je rekao: niko ne mora da se na?e u ?orsokaku svojih alternativa niti iko mora da bude rtva sopstvene biografije. Ljudi ne mogu da izaberu svoju prolost, ali mogu da se opredele za svoju budu?nost.
Teorijske postavke
Psihologija li?nih konstrukata ima sveobuhvatan i veoma kompleksan teorijski sistem koji se zna?ajno razlikuje od pretpostavki i terminologije koja se koristi u drugim terapijskim pravcima i zato ?e principi psihologije li?nih konstrukata ovde biti predstavljeni u najoptijim crtama. Keli je, izlau?i svoju psihologiju, rekao da u njoj nema ega, nema id-a, nema motivacije, u?enja i nagona svih onih termina koji su sastavni deo psiholokog vokabulara.
Keli je svakog ?oveka kroz metaforu nau?nika koji formulie hipoteze o svetu oko sebe i potom ih testira sa ciljem da svet u?ini predvidvljivim, a samim tim i razumljivim, da mu prida nekakvo zna?enje. Testiranjem i potvr?ivanjem ili opovrgavanjem pretpostavki, mi formiramo strukture koje Keli naziva konstruktima i koji nam slue kao vodi?i za akciju (Keli); konstrukt nam pomae da predvidimo odre?ene aspekte sveta koji nas okruuje, omogu?ava nam da strukturiemo svoje iskustvo i damo smisao odnosima u koje stupamo.
Svaki konstrukt se sastoji od dva pola. Kao primer konstrukta koji mnogi ljudi dele je dobar ?ovek lo ?ovek, s tim da konstruktivisti ?esto naglavaju da uprkos istim imenima, ne postoje dva ista konstruka. Konstrukti ?esto mogu biti veoma idiosinkrati?ni, sa polovima koji mogu delovati neobi?no, poput dobra majka slikar ili hladan neuspean. Svaki ?ovek ima svoja specifi?na zna?enja i jedan od zadataka psihoterapeuta jeste da u ta zna?enja pronikne kako bi mogao bolje da razume svog klijenta.
Svi konstrukti jedne osobe organizovani su hijerarhijski. Kako se kre?emo ka vrhu te piramide, konstrukata je sve manje, ali oni postaju sve zna?ajniji za tu osobu. Oni koji se nalaze u samom vrhu hijerarhije nazivaju se srnim konstruktima i oni tvore na identitet. Njih je najtee promeniti jer sa sobom nose promene svih konstrukata koji se nalaze ispod njih u hijerarhiji.
Za neke konstrukte, poput navedenog dobar ?ovek lo ?ovek, mi imamo re?i, ali to ne mora slu?aj sa svim konstruktima. Neki od njih datiraju iz vremena kada jo nismo bili ovladali jezikom (tzv. preverbalni konstrukti) i oni se ?esto manifestuju kroz telesne senzacije ili intenzivna ose?anja koja ne moemo lako da shvatimo, a postoje i konstrukti koji su imali svoje verbalne odrednice, pa su ih onda izgubili ponekada je potrebno potopiti ili suspendovati odre?eni konstrukt kako bismo izbegli negativna ose?anja poput tuge ili krivice (u drugim psihoterapijama ekvivalent ovome bilo bi, recimo, potiskivanje).
Filozofski principi
Ne postoji psihoterapijski pravac koji nije baziran na nekakvoj filozofiji. U ve?ini slu?ajeva, me?utim, ta filozofija je implicitno prisutna, sakrivena. Psihologija li?nih konstrukata je i po tome druga?ija. Dord Keli je pre izlaganja svoje teorije eksplicitno izloio filozofske postavke na kojima je ona zasnovana i nazvao ih zajedni?kim imenom konstruktivni alternativizam. Najkra?e re?eno, ova filozofija kae da se svaki fenomen moe sagledati (konstruisati) na beskona?no mnogo na?ina od kojih je svaki jednako validan. U psihoterapiji mi biramo da koristimo one perspektive koje su najkorisnije. Keli to kae ovako:
ta god da priroda jeste, ili kako god na kraju ispadne traganje za istinom, doga?aji sa kojima se danas susre?emo podloni su onoliko bogatom izboru konstrukcija koliko nam naa domiljatost omogu?ava da izumimo. TO ne zna?i da je neka konstrukcija dobra kao i svaka druga, niti ima za cilj da pobije ideju da ?e u nekoj daleko budu?nosti ljudsko shvatanje dose?i realnost do krajnjih dometa svoga postojanja. Ali nas to bez sumnje podse?a da su sva naa opaanja otvorena prema ispitivanju i ponovnom razmatranju i u najve?oj mogu?oj meri navodi na pomisao da ?ak i najo?iglednija zbivanja u svakodnevnom ivotu mogu da izledaju krajnje preobraena ako bismo bili dovoljno inventivni da ih konstruiemo druga?ije.
Ciljevi
U psihologiji li?nih konstrukata poreme?aj je definisan veoma jednostavno: to je svaka ona struktura koja ne obavlja funkciju koju bi ina?e trebalo da obavlja, a uprkos tome se iznova i iznova koristi. Terapijski cilj moe biti omogu?avanje menjanja onih delova sistema konstrukata koji ne vre svoju funkciju.
Krajnji cilj terapije je, me?utim, sveobuhvatna promena koja zahvata i srne strukture (dakle identitet osobe) i ovakva promena se u konstruktivisti?koj psihoterapiji naziva rekonstrukcijom.
Terapijski odnos
U osnovi psihoterapijskog odnosa, uostalom i svakom drugog odnosa, jeste dijalog izme?u dve osobe, u ovom slu?aju klijenta i terapeuta. Jedan od osnovnih principa kojima se konstruktivisti?ki terapeuti vode u odnosu sa terapeutom naziva se lakoverni pristup. Ovo podrazumeva da terapeut ne smatra da ima nekakve specifi?ne mo?i koje mu omogu?avaju da odredi ta je vano a ta nije od onoga to mu klijent govori, ili ta je ta?no, a ta ne. Terapeut je lakoveran, to zna?i da bezuslovno prihvata i potuje sve to mu klijent kae. Drugi vaan zadatak koji terapeut ima jeste da klijenta razume pomo?u njegovih sopstvenih re?i, tj. da u?e u klijentove cipele i vidi kako izgleda etati se u njima.
Konstruktivizam ne posmatra terapeuta kao super-?oveka koji moe da ?ita misli i koji zna ta je najbolje za klijenta. U konstruktivisti?koj terapiji, klijent je taj koji je vrhunski stru?njak za sva pitanja o sebi i sve odluke koje donese u toku terapije samo su njegove. Terapeut ima ulogu facilitatora, a klijent i terapeut treba da su partneri terapeut ima nekakva tehni?ka znanja, a klijent ima znanja o sebi; jedno bez drugog ne moe proizvesti promenu.
Osnovne postavke terapijskog pristupa
Ve?ina konstruktivisti?kih terapeuta imaju nedirektivan pristup terapiji koji uglavnom ne sadri interpretacije. Za konstruktivistu, interpretiranje bi zna?ilo nametanje terapeutovog li?nog ili stru?nog sistema vrednosti klijentu, a ve? smo napomenuli da je potovanje individualnosti i posebnosti svake individue jedna od osnovnih postulata konstruktivisti?ke psihoterapije. Konstruktivisti?ka psihologija je, me?utim, dovoljno fleksibilna da pristup terapiji moe biti veoma razli?it, u zavisnosti od toga kakav dogovor naprave terapeut i klijent. Na takav na?in, svaki klijent moe uz pomo? terapeuta da skroji terapiju kakva mu najvie odgovara.
Primena
Od svog nastanka pre neto vie od pola veka do danas, psihologija li?nih konstrukata primenjivana je na irok spektar problema sa kojima se ljudi suo?avaju, a vie studija je pokazalo njenu efikasnost u svim oblastima primene. Naj?e?a primena se odnosi na depresiju, anksioznost ili fobije, ali se psihologija li?nih konstrukata moe primeniti i na terapiju psihoti?nih poreme?aja, a ima i veliku vrednost kao alat za li?ni rast i razvoj, za ljude koji nemaju nikakvu dijagnozu.
