Kako se ponašamo u virtuelnom univerzumu? (efekat socijalne onlajn dezinhibicije)

Onlajn dezinhibicija (popuštanje socijalnih normi i pravila, u internet komunikaciji, koje inače poštujemo u interakciji sa ljudima uživo) i efekti koje ona ima na korisnike interneta relativno su noviji koncepti u okviru socijalne psihologije, međutim, u svetu ubrzanog razvijanja i unapređivanja internet tehnologija i komunikacija, u budućnosti će ovaj koncept biti od izuzetne važnosti za razumevanje različitih oblika ponašanja u virtuelnom svetu i pokušaja modifikovanja i kontrolisanja istog.

Najpre treba napomenuti da se internet dezinhibicija može javiti na dva načina- nekad smo spremni da sa drugim internet korisnicima podelimo priče i detalje iz ličnog života koje inače, u svakodnevnoj, licem u lice komunikaciji, ne bismo ispričali i ovaj oblik dezinhibicije definiše se kao benigni oblik. Drugi način javljanja dezinhibicije manifestuje se kroz naše vulgarno izražavanje, agresivno kritikovanje, ispoljavanje ljutnje, pretnji i averzije prema nekom sadržaju ili ljudima i slično, a ovo bi bila tzv. toksična dezinhibicija.

U narednim redovima biće opisani faktori, koje su definisali istraživači iz oblasti socijalne psihologije, a koji imaju značajnu ulogu u javljanju onlajn dezinhibicije i koji drastično menjaju naše virtuelno ponašanje, i to bez obzira na tip dezinhibicije (benigna, toksična ili mešavina obe):

1. ANONIMNOST

Kada komuniciraju u virtuelnom svetu, ljudi smatraju da ne mogu biti tako detaljno identifikovani i okarakterisani od strane drugih kao kada su u interakciji sa ljudima uživo. Svoje postojanje u internet svetu obavljamo pod velom anonimnosti, kao da nosimo masku koja nas štiti. Možemo izabrati najrazličitije načine na koje ćemo se predstaviti drugim ljudima, u zavisnosti od naših motiva, namera, ciljeva, itd. Međutim, upravo nas ovaj osećaj sopstvene anonimnosti može nagnati da na internetu radimo stvari koje nikada ne bismo pomislili da učinimo u stvarnom životu, u međuljudskom odnosu, jer bi takav akt mogao za trajno da promeni naše buduće odnose, našu reputaciju i mišljenje drugih o nama.

2. NEVIDLJIVOST

Pošto je gore pomenuta anonimnost prisutna kod svih učesnika komunikacionog procesa, mi smo za druge nevidljivi, kao i oni za nas, pa postoji veliki nedostatak različitih oblika informacija koje tokom komunikacije licem u lice prikupljamo o svom sagovorniku (neverbalni elementi komunikacionog procesa potpuno izostaju u virtuelnom svetu, kao i neki verbalni elementi). Ovo stvara mogućnost da na svoju ruku popunimo ovakvu prazninu u interakciji sa ljudima, tako što donosimo razne zaključke o osobama sa kojima kontaktiramo, tako što mislimo da i oni razmišljaju poput nas, da i oni imaju stavove slične našim, itd, a ovakvi zaključci su često u velikoj meri pogrešni i potpuno iskrivljeno viđenje stvarnosti. Ovo ima za posledicu dosta otežano istinsko povezivanje sa ljudima, tako što gubimo otvorenost i transparentnost u komunikaciji, kao i empatičnost.

 3. IMPULSIVNOST

 S obzirom na mogućnost veoma brzog dobijanja željenog sadržaja i informacija na internetu, na mogućnost brzog ispunjenja različitih željenih radnji, da se tako izrazimo, naša komunikacija sa ljudima može biti pogoršana u ovom smislu- odgovor ili reakciju našeg internet sagovornika želećemo da dobijemo jako brzo i doživljavaćemo različite stepene frustracije, ukoliko taj fidbek od njega/nje ne dobijemo u zacrtanom vremenu (koje je obično prilično kratko). Dakle, naše očekivanje od internet sagovornika biće takvo da ćemo uvek želeti brze odgovore i iskazivaćemo netrpeljivost prema „odugovlačenju“ od druge strane.

4. NARCISOIDNOST

Ovo vam je možda i poznata stavka koja se dosta provlači po medijima kada se govori o negativnim aspektima korišćenja društvenih mreža prevashodno. Virtuelni svet može nam poslužiti kao idealno mesto gde ćemo se predstaviti na najbolji mogući željeni način, pa tako možemo unaprediti svoj društveni status ili reputaciju koja je potencijalno različita u odnosu na onu koju imamo u realnom svetu, možemo raditi na sopstvenoj popularnosti (broj prijatelja/pratilaca na društvenim mrežama) i umnogome je unaprediti u odnosu na naš svakodnevni život. I tako, gradeći svoje virtuelno Ja i  prilagođavajući i menjajući ga u odnosu na reakcije naših virtuelnih prijatelja, mi vremenom dobijamo sve pozitivniji fidbek od svoje internet publike što, svakako, hrani naš Ego, a da li postoji realna osnova za tako nešto, treba se zapitati.

5. NEPOSTOJANJE AUTORITETA

 U svakodnevnom životu veoma se često ustručavamo da kažemo ono što zaista mislimo u prisustvu nekog oblika autoriteta i to zbog straha od neodobravanja ili kazne. Međutim, u onlajn sferi prisustvo autoriteta i kontrole je drastično smanjeno, svedeno na zanemarljivu meru, te su pojedinci često u stanju da pričaju i rade stvari bez razmišljanja o posledicama i kazni. U suštini, internet mreža je i kreirana sa ciljem da ne postoji centralizovani oblik kontrole sadržaja i sve više razvijana u tom smeru, pružajući ljudima sigurnost da se izražavaju kako god žele. Ovakavo stanje na internetu pruža mogućnost za razne zloupotrebe mreže u smislu vređanja, omalovažavanja i iskazivanja netrpeljivosti prema različitim osobama, pojavama, stvarima. Naravno, treba se zapitati da li je ova internet sloboda zaista neograničena i da li nas i u kojoj meri kontrolišu (nije sve ni teorija zavere : ).

6. DISOCIJATIVNOST

 Ovim se faktorom opisuje prividna mogućnost da, nakon što nešto uradimo u internet sferi, prosto možemo da se isključimo iz toga i da nikada više ne razmišljamo o tome, kao da to nije naša briga. Na mnogo toga što uradimo na internetu gledamo kao na neki vid igre koju možemo da napustimo i prekinemo je tako što isključimo računar i okrenemo se realnom toku života. Dakle, odbijamo da prihvatimo odgovornost za svoje internet aktivnosti jer na njih ne gledamo kao na nešto realno i relevantno. Ništa nam nije previše bitno jer uvek možemo jednostavno da izbrišemo ono što smo uradili i da se tome više ne vraćamo.

Kao što se može zaključiti iz navedenih faktora internet funkcionisanja, efekti socijalne dezinhibicije na internetu mogu biti veoma neprijatni i štetni, kako po nas, tako i po sve ljude sa kojima stupamo u onlajn komunikaciju, a i šire- delovaće i na nama bliske osobe iz realnog života, kao i na naš odnos sa njima. Za početak, bitno je postati svestan ovih efekata dezinhibicije po nas, a zatim ih prepoznati i u sopstvenom onlajn funkcionisanju. Ako ih je već nemoguće otkloniti u potpunosti, onda treba raditi na tome da njihovo štetno dejstvo bude umanjeno i da ih što je više moguće kontrolišemo, kako ne bi sve to preraslo u naše trajne probleme, sve teže rešive kako prolazi vreme.

 Aleksandra Petrović , studentkinja psihologije

• < Prethodna
• Sledeća >