Eksperimenti koji će vas naterati da se zamislite

Kategorija: Zanimljivi tekstovi

maxresdefault Da li ste se ikada zapitali šta bi uradili da vas u sred noći pozove najbolji prijatelj i kaže vam da morate da dođete hitno sa 300 eura jer mu je život u opasnosti? Ili šta biste uradili da vam priđe mlada atraktivna osoba u sred dana i pita vas da li želite seks sa njom? U narednih par minuta, imaćete priliku da čitate kako o nekim od najčuvenih psiholoških eksperimentima tako i o onim mnogo manje poznatim, ali ništa manje zanimljivim. Šta se dogodi kada se reklama pretvori u eksperiment? Gledanje ovih snimaka me je navelo da se zamislim šta bih zapravo ja uradila u tim situacijama? Da li bih bila samo statistički prosek? Ne bih, čini mi se. Ipak dok ne dođeš u konkretnu situaciju, možeš samo da pretpostavljaš. Priznajem u eksperimentu sa belim majicama i dodavanjima sam dobro izbrojala. Ali... oni koji budu "učestvovali" u eksperimentu znaće o čemu pričam. Na kraju svega, možda odavde kreće i moja velika očaranost "Heroic Imagination Project"-om. Pridružite mi se u istraživanju sebe kroz posmatranje drugih.

Luciferov efekat ili kako svako od nas može postati zao?

Philip Zimbardo je profesor na Stanfordu. 1971. je sproveo čuveni eksperiment, poznatiji pod nazivom "The Standford Prison Experiment" kako bi dokazao da je granica između dobra i zla ustvari vrlo tanka i da situacija može navesti „dobre“ ljude da pređu tu granicu. Ovaj eksperiment se smatra istovremeno jednim od najpoznatijih i najozloglašenijih eksperimenata, a saznanja do kojih je došao uzdrmala su i stručnjake i javnost. Eksperiment je trebalo da traje dve nedelje, ali prekinut je nakon šest dana zbog snimaka skrivenih kamera koji su otkrili psihičku torturu, te agresiju koju su sprovodili "čuvari". Jedno od pitanja o kojima dr Zimbardo govori jeste čuveni “Lucifer efekat”, odnosno pitanje na koji način i pod kojim okolnostima “običan” čovek može da se “postane zao”, ali isto tako i – heroj.

http://www.ted.com/talks/lang/hr/philip_zimbardo_on_the_psychology_of_evil.html

Efekat posmatrača

Nije sve u Luciferovom efektu. Naime, i druga brojna istraživanju su pokazala da mi kao ljudska bića i nismo skloni mnogo da pomažemo drugima, i da smo u opasnim ili nejasnim situacijama skloni da mislimo najpre na sebe. Kada razmišljate o opasnosti, verovatno biste voleli da ako već nešto loše treba da se desi, da to bude negde gde ima puno ljudi? Međutim, takva situacija bi vam najverovatnije umanjila šanse za pomoć. "Efekat posmatrača" je psihološki fenomen koji je nastao kao posledica opservacije ljudi u situacijama u kojima nekome treba pomoći ukoliko ima malo ili nimalo svedoka. Što je više ljudi bilo prisutno, dolazilo je do difuzije odgovornosti, odnosno ljudi su usled razmišljanja da će neko drugi pomoći, samo stajali.

Ovaj efekat je testiran i na prometnoj ulici Londona, gde se pokazalo da socijalni status igra ogromnu ulogu. U video klipu videćete tri osobe (glumce) koji se pretvaraju da im nije dobro. Razlike su ogromne u reakcijama prolaznika. Ukoliko niste deo "prave grupe", možda vam niko neće pomoći. Mislite o tome.

#t=52

The Marshmallow test - odlaganje užitka

Naravno, Univerzitet Stanford je čuven po još nekim eksperimentima. Možda ste imali priliku da gledate snimke sa malom decom koju zatvore u prostorije i pred njih postave tanjir sa slatkišima, gde im eksperimentator kaže da mogu da pojedu kolačić odmah ili da pričekaju još 15ak minuta i mogu kasnije da pojedu dva kolačica. Ovaj eksperiment, putem koga su na Stanfordu još 1960-ih testirali sposobnost odolevanja kod dece predškolskog uzrasta, doživeo je brojne replike. Iako je većina dece rekla da će radije čekati, mnogi od njih nisu mogli da izdrže. Istraživači su došli do zaključka da ona deca koja odole, kasnije imaju manju verovatnoću da budu gojazni, ili da uzimaju narkotike.

Ne primećujemo ono što je ispred nas

U ovom eksperimentu selektivne pažnje, koji su sproveli Simons i Čabris, ispitanici su bili zamoljeni da izbroje koliko puta su igrači u belim majicama dodali lopte jedni drugima. Na sredini testa, čovek prerušen u gorilu ulazi u gomilu. Istraživanje je pokazalo da većina ispitanika uopšte nije primetila gorilu, što nam govori da mi zapravo često precenjujemo svoje sposobnosti i da često ne vidimo ono što je ispred nas. Primera radi, još jedan experiment je pokazao isto. Naime, istraživanje sprovedeno na Harvardu 1998. godine je pokazalo da ljudi ne opažaju baš tako dobro ono što se zbiva oko njih. Ispitivač je izašao na ulicu i pitao slučajne prolaznike za neku lokaciju. U međuvremenu, između ispitivača i prolaznika koji je učestvovao u eksperimentu su prolazili radnici noseći ogromna vrata u trajanju od 10ak sekundi. Za to vreme, ispitivača je zamenio drugi ispitivač, slične građe i visine, ali drugačije odeće, glasa i frizure. Ono što je zanimljivo je da čak više od 50% ispitanika nije primetilo nikakvu razliku! Sličan experiment možete pogledati na:

U još jednom eksperimentu, ovog puta sa lažno nestalim detetom, još jednom se pokazalo da ljudi često ne obraćaju pažnju na svoje okruženje. Naime, poster sa informacijama i slika "nestalog" deteta su stajali na vratima jedne prometne prodavnice. Većina ljudi nije ni zastala da pogleda poster, dok je svega nekolicina pogledala. Međutim, ono što je zajedničko svima njima jeste da niko nije primetio da dečak sa postera stoji ispred prodavnice. Sledeći put kada vam neko kaže da vas nije video, možda i nije :)

Zabavna teorija

Šta se desi kada obične svakodnevne stvari učinimo zabavnim? Na jednom stepeništu podzemne železnice u Štokholmu u Švedskoj postavljene su stepenice koje izgledaju kao dirke klavira. Cilj je bio ispitati da li bi ljudi radije koristili “klavirske” stepenice umesto pokretnih. Tog dana, procenat ljudi koji je koristio ove stepenice porastao je za 66% u odnosu na uobičajen broj, čime je prepostavka da je zabava značajan medijator u menjanju svakodnevnih navika koje mogu imati dalekosežniji uticaj na naš život.

"Calsbergov experiment"

Da li ste ikad razmišljali o tome šta biste uradili da uđete u prepunu bioskopsku salu, i da od 150 mesta, 148 zauzimaju bajkeri i momci sa tetovažama, ošišani na kratko? U svojoj reklami za pivo, Calsberg nas testira, i reklamu pretvara u jednu vrstu socijalnog experimenta. Dvoje ljudi koji jedini nisu deo reklame, ulaze u prepunu salu i jedina prazna mesta su u sredini. Šta mislite da li su žene ili muškarci češće odustajali? Pogledajte ovu neobičnu reklamu, i zapitajte se duboko u sebi, šta biste vi uradili? Da li biste napustili bioskopsku salu pod pretpostavkom da je tako pametnije ili biste se progurali do upražnjenih mesta uz rizik da iznervirate nekog od prisutnih momaka? Calsberg nam je pokazao da smo itekako skloni da sudimo i ljudima i stvaramo pretpostavke o njihovom ponašanju samo na osnovu izgleda.

Da li imate prave prijatelje?

Svako od nas kada kaže pravi prijatelj misli na određenu osobu, kao i određenu vrstu odnosa. Kako biste vi testirali sebe ili druge da li ste pravi prijatelji? Pred vama je još jedan socijalni experiment koji testira šta smo sve spremni da uradimo za osobu koju smatramo da nam je prijatelj. Za koliko ljudi biste vi ovo sve uradili?

Da li bi želela sex sa mnom sada?

Većina ljudi ima strah od odbijanja. Međutim, šta da nema tog straha? Šta se desi kada nepoznati dečko priđe devojkama na ulici sa pitanjem da li biste želele seks sa mnom, a šta se desi kada devojka priđe muškarcu?

&list=SP2uZhEhKQPWYeyAsRV9Rk3IvewORrZ18e