Nedostatak motivacije
Nešto sa čime sa mlada osoba danas često susreće, u savremenom svetu, punom kontradiktornosti i promena, u svim sferama života, svakako jeste nedostatak motivacije.
Motivacija (lat. movere – kretati se), kao što i sama reč kaže, je sve ono što nas pokreće ka nekom cilju, ona nas navodi na aktivnost, određuje njen smer, intenzitet i trajanje. Posebnu važnost za motivaciju predstavljaju emocije, jer daju snagu i intenzitet aktivnosti izazvanoj motivima.
Motivi mogu biti:
• Organski, homeostazni motivi – ovi motivi su urođeni, i predstavljaju glad, žeđ, seksualne motive. Homeostaza je ravnoteža između postojećeg i potrebnog. Usled normalne aktivnosti organizam troši određene materije i nagomilava druge. Ti nedostaci i viškovi se osećaju kao nagoni. Organizam preduzima aktivnosti kako bi došao do cilja i nastaje olakšanje.
• Nehomeostazni motivi – od njih zavisi kvalitet života. Ovi motivi se ne sastoje u doživljavanju napetosti. Organizam tu teži novoj stimulaciji, novim utiscima. Tu spadaju: radoznalost, motiv intelektualnog rada, motiv postignuća, samopotvrđivanje, težnja za slavom, motiv društvenosti, motiv agresivnosti itd.
Motivacija se deli na :
• Intrinzičnu motivaciju – unutrašnja motivacija - predstavlja sve ono što nas pokreće iznutra. Ponašanje koje je intrinzično motivisano, obavljamo sa više volje, želje, najčešće uživamo u tim aktivnostima. U principu, ona podrazumeva potrebe, sposobnosti, stavove, interese, sklonosti, vrednosti, uverenja, očekivanja...
• Ekstrinzičnu motivaciju- spoljašnja motivacija – sve ono što nas spolja navodi na određene aktivnosti. Obično uključuje ciljeve, vrednosti, interese drugih ljudi... Neki od primera ovakve motivacije jesu pohvale, novac, status, nagrada, usrećiti drugu osobu…
Ali pak, neretko se dešava, da nas baš ta ista motivacija napusti. Jednostavno više nemamo energije i poleta da uradimo nešto, za šta smo do juče verovali da možemo i ulagali mnogo truda i napora. Bez minimuma motivacije teško da možemo da uradimo bilo šta na kvalitetan način, da uspemo na fakultetu, da sačuvamo prijateljstvo, održimo ljubavnu vezu… Sve to zajedno dovodi do toga, da postajemo neuspešni, i sve što obavljamo, obavljamo bez ambicije, i sa teškoćom.
U svetu u kom živimo, nije teško mladima da se demotivišu, okruženi su često nepravdom, i obično baš nju uzimaju kao glavni razlog nedostatka motivacije, a to zapravo i jeste glavni problem, mi počinjemo da tražimo razloge van sebe, da krivimo društvo, da se samosažaljevamo, jer “mi bismo eto, sve hteli, ali nas drugi sputavaju, a samim tim i demotivišu.
"Motivacija ne mora da bude produkt spoljašnjih uticaja. Ona je u nama, i zavisi od naše percepcije sopstvenih želja i potreba, i sopstvene mogućnosti za ostvarivanje istih."
Razlozi zbog kojih dolazi do manjka (nedostatka) motivacije, jesu:
• Nedostatak samopouzdanja;
• Nedostatak fokusa;
• Nedostatak smera;
Samopouzdanje je usko povezano sa našim uspesima. Ukoliko imamo osećaj manje vrednosti, ne verujemo u sopstvene sposobnosti, ciljevi će nam biti daleki, i teško ostvarivi. Potrebno je da svaki pojedinac što bolje poznaje sebe, da razvija komunikaciju sa samim sobom, kako bi spoznao sopstvene prednosti i nedostatke, mogućnosti, kao i ograničenja, kako bi jačao veru u sebe, i ostvarivanje sopstvenih ciljeva.
Da bi se došlo do uspeha u bilo kojoj životnoj sferi, svakako je neophodno da pojedinac ima jasan cilj. Uspeh je sazdan od ciljeva. Taj cilj mora da bude u nama, da ga osetimo, mora da nas motiviše, da nas tera na akciju. Čim skinemo pogled sa cilja, ostaju nam samo prepreke i strahovi, što nikako ne smemo da dozvolimo. Moramo da se uživimo u njega, svojim znanjem, inteligencijom, osećanjima, strašću, i zapamtite ovo “I najsporija osoba, ako ne izgubi iz vida svoj cilj, ide brže od one koja luta bez cilja”.
Kada smo jasno postavili cilj, jedino što nam preostaje je da pratimo taj cilj, da identifikujemo aktivnosti koje dovode do ostvarivanja našeg cilja. Vrlo često dolazi do osipanja energije, ukoliko posedujemo aktivnost bez usmerenja, ukoliko ne idemo ka konkretnom cilju. Ono čime uvek trebamo da se vodimo svakako jesu pozitivni ishodi neke radnje, jer su oni mnogo bolji motivatori, od negativnih, koji se obično baziraju na strahu.
Svi mi moramo biti svesni da je motivacioni pad sastavni deo života, i da se on događa svima, ali kako bi ti “padovi” bili ređi i blaži pokušajte biti okruženi ljudima koji Vas motivišu, čitajte knjige koje Vas podstiču, gledajte filmove koji Vas inspirišu, slušajte muziku koja Vas pokreće, pohvalite sami sebe, ne plašite se grešaka, već prepoznajte svoje strahove i slabosti i savladajte
ih. I znajte, čim čitate ovaj tekst, već posedujete makar minimum motivacije, a to je dovoljno za svaki početak. Na vama je sada da pokorite strah, postavite svoj cilj, a dalje korake znate…
Ljubica Ratković, master pedagog
