Anoreksija - Istinita prica
- Kategorija: Poremećaji ishrane
Anoreksija je poremećaj ishrane. Pogadja uglavnom mladje osobe, ali može se javiti u bilo kom dobu. Teško se leči, i ima najveću stopu smrtnosti.
Visoka sam 170cm a težina varira. Recimo da je u poslednje vreme oko 56 kilograma. Izgubila sam menstruaciju pre pola godine. To se desilo nekoliko meseci nakon što sam spala na 48kg. Težinu sam vratila ali i dalje imam problema – pila sam dve hormonske terapije i kad prestanem da ih pijem nemam više ciklus.
Ana, 22 godine (10. 11. 2012.)
Dugo se borim sa poremećajem ishrane. Ne mislim da je to anoreksija ili bulimija – nije dotle došlo – ali jeste neki poremećaj ishrane. Zbog toga imam i problema sa hormonima već godinu dana. Drugi kažu da nemam višak kilograma a ja sam sam ubeđena da imam 10kg viška.
Čim pojedem mrvu nečega sto ja smatram “gresnom” hranom užasno me grize savest, ne mogu da se fokusiram ni na šta, imam osećaj da sam upropastila taj dan – uspaničim se i prejedem nezdravih gluposti. Onda sutra i narednih par dana ne jedem ništa da bih se osećala psihički stabilnije i bolje. Zatim se opet prejedem…
Pošto me ne grize savest kada jedem hranu sa kojom može da se uđe u ketozu, a takođe verujem da ce mi takva ishrana pomoci da se rešim napada gladi i potrebe za prežderavanjem slatkisima a ipak me drzati sitom – ketoza mi deluje kao jedino rešenje.
MAJA: Tražim da mi napiše šta jede jer želim da vidim crno na belo šta znači “prejedanje” za Anu. Ne verujem joj da se prejeda.
Ana: prvi jelovnik (5.12.2012.)
Primetices da jedem očajno. Ne kuvam i ne trudim se oko hrane. Ja prema hrani gajim mržnju i ja se nje plašim. Čak i kada jedem sirovu tikvicu zamišljam kako mi se to lepi za zadnjicu i osetim nervozu i bes prema sebi. Jedem bukvalno stojećki, uspaničeno i brzo. U tome ni malo ne uživam i trudim se da me niko ne vidi dok jedem.
Za druge mogu i 5h da kuvam a za sebe ne mogu. Odlažem obrok koliko god mogu – dok ne osetim vrtoglavicu i bolove u stomaku – a onda uzmem na brzinu nesto što je pri ruci. Nekad prodjem i 3-4 ciklusa vrtoglavice, bola u stomaku i mučnine od gladi u toku dana – da bih tek uveče jela jer ne mogu da zaspim gladna. Nekad me 4 ujutru probudi neopisiva glad i bol u želucu. Onda polu svesna ustanem, odem do kuhinje i jedem nešto što ne bih trebala – najčešće crni hleb ili ovsene pahuljice uz jogurt.
Trudim se da vežbam svaki dan koliko mogu a uglavnom to bude 4-5 puta nedeljno. Teram sebe na to i onda kad nemam volje. A svake sekunde mislim samo na hranu i na to koliko sam jela, kako treba da smršam, koliko ću jesti do kraja dana, kako nisam dovoljno vežbala, kako nisam dovoljno šetala… Zbog ovoga više ne učim kako treba, izbegavam izlaske jer sam sebi debela. Jako sam neraspoložena. Imam sve više problema u vezi s dečkom, ali i sa roditeljima.
Prosle nedelje sam pisala šta sam jela i poprilično me je sramota tog spiska. Ja sam svaki dan jela previše - a povremeno sramotno previše. Kad prekršim neka svoja pravila ishrane to me psihički jako porazi i onda samo na hranu mislim, i unervozim se, i nastavim do kraja dana da jedem kao krme…
Nastavak Anine ispovesti pročitajte na blogu Maje Petrović, Vitki gurman na sledećem linku: http://www.vitkigurman.com/2013/12/06/anoreksija-istinita-prica/
