Prepustite kašnjenje vozovima-zašto (i kako da ne ) kasnite

  • Kategorija: Praktični saveti

kasnjenjeStatistika kaže da svaki šesti čitalac ovog članka ima problem sa hroničnim kašnjenjem. Ja ću biti još strožija: većini nas se dešava da ponekad omanemo u organizaciji vremena, da ostanemo „samo još da nalakiramo nokte“ ili „da odgledamo bar prvo poluvreme“. Zašto je ovo problem? Pre svega, ukoliko zakasnite nekoliko puta na sastanak sa jednom osobom, gradite negativnu reputaciju u njenim očima: njoj možete delovati kao neodgovorna, arogantna ili neozbiljna osoba. Drugo, kašnjenje je (ma koliko to nije naša namera)  pokazatelj nepoštovanja za osobu sa kojom se nalazimo ili za instituciju sa kojom sarađujemo.

Ukoliko je kašnjenje preraslo u vašu naviku, prva stvar koju bi trebalo da znate je: navika kašnjenja se može promeniti. Vi niste rođeni kao neko ko kasni niti takvi morate ostati do kraja života. Međutim, da bi se ova navika promenila, potrebno je prvo otkriti njen uzrok.

Verujem da smo se svi ponekad krili iza izgovora „loše organizacije vremena“. Tačno je, neki ljudi imaju problem da procene koliko je vremena potrebno da se donekle stigne ili da se obave pripreme. Međutim, ovaj problem je više tehničke nego psihološke prirode i može se rešiti brzopotezno: pokušajte u narednih nedelju dana da obraćate pažnju na to koliko vam u proseku vremena treba za obavljanje svakodnevnih aktivnosti: izračunajte koliko minuta putujete od stana do fakulteta ili koliko vam vremena oduzimaju treninzi, kupovina namirnica isl. Kada imate predstavu o tome sa koliko vremena raspolažete a koliko vam je vremena potrebno za stvari koje obavljate – računica bi trebalo da bude jednostavna.

Međutim, u ovom članku bih više prostora ostavila za one uzroke kašnjenja koji možda nisu laki za videti ili priznati ali bi suočavanje sa njima donelo mnogostruku korist.

late for schoolDa li vam se dešava da kasnite isključivo kada je u pitanju jedna vrsta aktivnosti: na primer stižete na vreme da se vidite sa drugovima ili na filmsku projekciju ali nikada ne stižete na predavanja kod jednog profesora ili na stomatološki pregled. U ovom slučaju korisno je zapitati se da li osećate anksioznost, strah ili nelagodu kada je baš ta aktivnost u pitanju i da li je kašnjenje vaš način da odložite neželjeno događanje. Ukoliko se to ispostavi tačnim, a posebno ukoliko je ta aktivnost značajna za vas, prijateljski predlažem da preispitate svoje razloge i pokušate sami ili uz pomoć savetnika da rešite pitanje anksioznosti i straha.

A možda ste od onih osoba koje se bude sa namerom da u jedan dan spakuju tri predavanja, kafu sa drugaricom, trčanje u parku, pisanje eseja, kupovinu namirnica, čas francuskog, raspremanje sobe, učenje za kolokvijum, bejbi-siting za džeparac, dve poslednje epizode GoT i izlazak u kafanu (samo da još pošaljete neke mailove)? Slažem se da bi bilo lepo da dan traje bar koji sat duže, ali postoje razlozi zašto je potrebno spavati, odmarati se, posvetiti se sebi ili jednostavno provesti neko vreme opuštajući se u tišini i bez obaveza. Sa dobrom organizacijom vremena mogu se učiniti čudesa, međutim dodajte u tu organizaciju još dve stavke: pre svega vreme za odmor u ime svog psiho-fizičkog zdravlja i vreme za nepredviđene okolnosti. Ukoliko imate sastanak u toku dana, pokušajte da rasteretite svoj raspored jer se uvek može desiti nešto čemu se niste nadali – znate kako ovde uspori saobraćaj ako slučajno padne kiša.

Često se kaže da ukoliko osoba svuda stiže 10 minuta kasnije, ona nije zakasnila već je stigla upravo onda kada je htela. I zaista, prevelika bi slučajnost bila da se uvek uspavamo tačno 10 minuta ili da nam baš toliko oduzme gužva u saobraćaju. Postoje razlozi iz kojih osoba može namerno kasniti a da toga nije eksplicitno svesna. Na primer, neki ljudi uživaju u adrenalinu – oni vole da naprave dramatičnu situaciju u svom životu i teško podnose da se stvari odvijaju predvidivim tokom pa im je stoga draže da nekud žure nego da stignu na vreme i bez stresa. Drugi, pak, doživljavaju to što konstantno kasne kao manifestaciju svoje moći, kontrole ili položaja. Setite se baš onog profesora koji je svako predavanje počinjao deset minuta kasnije. Treći će stići kasnije zato što im je teško da podnesu ograničenja i autoritet i svojim kašnjenjem će izraziti svoju buntovnu prirodu.

Iako za svaki od ovih razloga postoje dublji uzroci, ograničimo se na praktičan momenat u ovoj priči: ispoljavanje sopstvene prirode i poentiranje sopstvenih uverenja i stavova je sasvim opravdano, čak i poželjno, ali sve dotle dok ne ugrožava druge ljude. Verujem da postoje drugi, asertivni načini da se ispolji sopstvena ličnost,a zbog kojih se osobe oko nas neće osećati manje vredno ili beznačajno. Osim ovoga, svaku vrstu energije koju nosimo u sebi (bilo da je to bunt ili sklonost ka avanturi) bilo bi šteta iskoristiti na jednu tako beskorisnu pojavu kao što je kašnjenje, a ne na suštinski bitne, kreativne stvari.

Postoje mali, praktični saveti o tome kako da pomognete sebi u izbacivanju kašnjenja iz vaših navika. Ja sam, na primer, imala vrlo efikasan dogovor sa jednom prijateljicom da joj svaki put kada zakasnim na sastanak kupim neki poklon. Reći ću samo da nije dobila previše poklona od mene. Ali ideja je sasvim razumna: pretvorite nešto što vam je mrsko (proces odvikavanja) u nešto što je stimulativno za vas (igru ili takmičenje). Osim toga, trudite se da razmišljate unapred i da se pripremite na vreme- ukoliko niste osoba koja je čila rano ujutru, „spakujte se“ veče pre toga.

Takođe, predlog je i da počnete sagledavati koncept vremena na drugačiji način. Ukoliko odvojite par trenutaka u toku dana da izračunata vrednost svog vremena (i kroz ono što radite i kroz ono što biste mogli da radite sa njim), biće vam jasno koliko koristi ćete imati od tačnosti i koliko će to doprineti vašem odnosu sa ljudima.

zekaaaaaaKonačno, ovaj tekst ću završiti drsko, tj. postaviću jedan imperativ: poštovanje druge osobe i njenog vremena kao i vremenskog plana našeg fakulteta ili firme u kojoj radimo nije opciono, ono se zahteva i podrazumeva. Kašnjenje nije deo vašeg šarma niti osobina ličnosti - ono je samo način na koji smo navikli da pokrivamo neke probleme ili nedostatke. Uz samo malo truda, možemo postati osoba koja je uvek tu na vreme umesto osobe koja se uvek čeka. A to je nešto na šta imamo prvo da budemo ponosni.

Jelena Đokić, studentkinja psihologije