Zavisnost od pornografije

porn 1O seksualnom ponašanju, pa i konzumiranju pornografije, dosta se govori i u štampi i u akademskim krugovima. Pod "pornografijom" se obično smatraju oni tekstualni i slikovni proizvodi u kojima su eksplicitno prikazani seksualni čin i/ili naga tela i čiji je osnovni cilj izazivanje seksualnog uzbuđenja kod posmatrača. Neki autori je opisuju kao oblik ponašanja koji ne ostavlja negativne posledice po mentalno zdravlje. Po njihovom shvatanju, ona služi za zadovoljenje uobičajenih ljudskih potreba kao što su radoznalost, seksualnost, razonoda itd. S druge strane, terapeuti se često susreću sa klijentima koji navode da im je pornografija promenila život – da imaju probleme u funkcionisanju sa partnerom, karijerom, da ne mogu da prestanu itd. Pored toga, svedoci smo i etiketiranja ljubitelja pornografije kao devijantnih, amoralnih pa čak i opasnih osoba. Koliko je svaki od ovih stavova opravdan? I kakav uticaj pornografija zapravo ima na ljudsku psihu?

 

Da li je normalno gledati porno-filmove?

Odgovor je -da. Retko kad je gledanje porno-filma nešto neuobičajeno ili čak opasno. Jedan od osnovnih razloga zbog kojih ljudi konzumiraju pornografiju je pražnjenje seksualne energije. Na primer, neke osobe navode da im je teško da imaju seksualne maštarije te da im filmovi pomažu prilikom masturbacije. Još jedan bitan faktor je radoznalost. Ljudi ovde pronalaze stvari koje "nikad ne bi uradili, ali ih samo interesuje šta se tu zapravo dešava". Takođe, neke osobe su sklone da na ovaj način traže podatke o onome o čemu ne žele da pitaju druge. Tako, istraživanja su pokazala da adolescenti često koriste pornografiju radi sticanja informacija o seksualnom životu i da ta "znanja" kasnije i primenjuju. Pošto je adolescentima seksualni život još uvek relativno nepoznata oblast, oni na ovaj način pokušavaju da doznaju kako da zadovolje partnera i da u realne seksualne odnose uđu sa više samopouzdanja. Parovi često koriste pornografiju da osveže seksualni život. Prethodno pomenute stavke su uobičajeni načini ponašanja. Međutim, do problema može da dođe kada npr. adolescent koristi filmove kao jedini izvor podataka o seksualnim odnosima ili kada par prestane da stupa u seksualne odnose ako nije uključen i pornografski sadržaj.  

Pornografija u doba interneta

Zahvaljujući pojavi interneta mnogi sadržaji su postali dostupni velikom broju osoba. Premda je zainteresovanost za pornografiju postojala i pre internet-ere, ono što je posebno uticalo na njenu proširenost jeste zaštićenost identiteta njenih korisnika. Ljudi mogu po ceo dan da provode na nekom porno-sajtu pregladjući besplatne gigabajte bez straha da će biti "uhvaćeni", osuđeni i sl. Ovakva prijemčivost se u psihologiji obično konceptualizuje kroz tri ključna, tzv. A-faktora: anonimnosti, pristupačnosti i prihvatljivosti (od engleskih reči: anonimity, affordability, accessibility). Pored toga, obimnost i raznovrsnost pornografskog materijala provocira osobe na dalje pretraživanje. Drugom rečju, pornografija je "zaraza". Na ovo su obično osetljivi oni koji imaju opsesivno-kompulsivne crte ličnosti. Takođe, sve je više video-klipova nastalih u domaćoj produkciji koje na tržište plasiraju osobe koje nisu zaposlene u porno-industriji i koji stvaraju "komšijsku atmosferu" između korisnika. Tad se obično rezonuje na sledeći način: "Ako to rade i Pera i Mika i Laza, to mora da tako treba, to nije ništa čudno". Vremenom, pojedinac može postati manje osetljiv na ove sadržaje a to može rezultovati smanjenjem kritičnosti i kontrole sopstvenog ponašanja. 

Kada je konzumiranje pornografije štetno?

 

Ponekad, osobe koje koriste pornografiju mogu da iskuse izvesnu nelagodnost. Tada obično navode da imaju osećaj da previše vremena provode na porno-sajtovima i da se to odražava na njihov život. Najčešće prijavljene tegobe se odnose na nemogućnost postizanja i održavanja seksualne uzbuđenosti, desenzitizaciju na seksualne sadržaje i probleme u odnosu sa partnerom. Međutim, u literaturi se navode još neke poteškoće koje nisu deo samo seksualnog života osobe:

 Seksualna agresivnost

 Istraživanja na adolescentima su pokazala da učestalo gledanje porno-filmova nije povezano sa povećanom seksualnom agresivnošću kod opšte populacije muškaraca. Međutim, kada su ispitani mladići koji su bazično agresivni, ispostavilo se da porno-sadržaji mogu da isprovociraju manifestovanje ove agresije koja već "postoji u njima". Ne samo da ova grupa muškaraca ima snažniju potrebu da gleda takve filmove, nego i filmovi povratno utiču na promenu njihovih stavova prema ženama: njihova uverenja se menjaju ka sve većoj toleranciji agresije prema ženama. Izgleda da je bitan faktor i uzrast u kojem su dečaci bili izloženi ovim scenama: oni koji su u ranom pubertetu češće gledali porno-filmove su pod većim rizikom da u odraslom dobu ispolje seksualnu agresiju.

Doživljaj sebe

 Pored toga što može da utiče na ponašanje prema drugim ljudima, pornografija može da utiče i na to kako osoba doživljava sebe. Mladi odrasli često ispoljavaju različite vrste nesigurnosti po pitanju svoje seksualnosti. Na primer, muškarci koji učestalo gledaju porno-filmove mogu da se osećaju nesigurno po pitanju svoje seksualne potencije. Oni se često pribojavaju i da nisu sposobni da ispune očekivanja svojih partnerki. S druge strane, devojke obično nisu zadovoljne svojim telom što se odražava i u njihovim izajavama da bi bile srećnije kada bi imale telesne proporcije kao pojedine porno-glumice.

 Socijalno funkcionisanje

 Neka istraživanja sugerišu da gledanje pornografije u detinjstvu delimično može da utiče na formiranje buduće ličnosti. Iako je potrebno još empirijskih podataka za donošenje ovakvih zaključaka, neki rezultati su potvrđivani više puta. Tako je na ranom uzrastu (do 13. godine) pronađeno da oni koji su u to doba gledali porno-filmove su često i oni koji su kasnije bili umešani u neki oblik kriminala. Takođe su ispoljavali i neke antisocijalne crte ličnosti. Međutim, sve ove nalaze treba uzeti sa rezervom jer oni govore o povezanosti ovih pojava, što ne znači da je pornografija nužno uzrok koji je doveo do takvog stanja. Verovatnije je da su u pitanju neki drugi okidači koji utiču i na pojačano gledanje filmova i na kriminalno ponašanje, kao što su loši porodični odnosi. Na primer, pokazano je da deca koja ne dobijaju dovoljno pažnje od roditelja provode više vremena na internetu, a time lakše i nailaze na pornografske sajtove. Na starijim uzrastima (srednja i kasna adolescencija) uočeno je da su oni koji koriste pornografiju često socijalno povučeni.  

 

Kako da znam da li previše gledam porno-filmove?

 

image-pornMnoge verovatno zanima da li postoji norma na osnovu koje se može utvrditi da li su prekoračili neki "optimum" časova za gledanje porno-filmova. Za sada ne postoje precizno utvrđeni kriterijumi kada ovakvo ponašanje postaje problematično. Ipak, statistika nam pokazuje da seksualno kompulsivne osobe mogu da provedu od 15 do 25 sati nedeljno gledajući porno-filmove. Međutim, dokle god osoba ne oseti da se nešto neobično dešava – da se povlači iz društva, da bira one seksualne sadržaje koji su joj generalno odbojni, da ima problema u seksualnom funkcionisanju ili da ima bilo koji drugi problem koji pokušava da na ovaj način reši ili da izbegne njegovo rešavanje - ne bi trebalo da se oseća zabrinuto. Kod studentske populacije dešava se da se porno-filmovi češće gledaju u toku spremanja ispita ili kad treba ispuniti neku drugu obavezu. Često se na ovaj način samo pokušavaju odložiti ili izbeći obaveze. Ovde je problem u prokrastinaciji a ne u preteranom konzumiranju pornografije.

 

Da li uopšte postoji zavisnost od pornografije?

 

Ako bismo zavisnost od pornografije pokušali da konceptualizujemo kao poremećaj, naišli bismo na poteškoće. Već sam termin "zavisnost" je problematičan jer upućuje na srodnost sa drugim bolestima zavisnosti, kao što su alkoholizam, upotreba narkotika i pušenje. Prema klasičnom shvatanju, osoba ne može da izdrži bez određene supstance i taj nedostak je toliko nepodnošljiv da je nagoni da uzme novu dozu. Nasuprot tome, zavisnost od pornografije bi mogla da se posmatra kao vid bihejvioralne zavisnosti. Ovde, ideja je da se specifična ponašanja ponavljaju, jer dovode do aktiviranja određenih regiona u mozgu koji onda sintetišu supstance koje izazivaju osećaj zadovoljstva.

 

Premda je bilo predloga da se i zavisnost od pornografije uvrsti u dijagnostički priručnik, oni nisu usvojeni. Razlog je u tome što ne postoje rezultati studija (a naročito ne neurobioloških) na osnovu kojih se sa dovoljnom sigurnošću može tvrditi da ona se ona zaista može posmatrati kao oblik zavisnosti. Ipak, neka istraživanja su pronašla sličnost u načinu na koji mozak reaguje kod osoba koje konzumiraju kokain i metamfetamine, i osoba koje pate od nemogućnosti kontrole nagona gladi ili imaju problema sa kockanjem. Ovo donekle može da ukaže na povezanost između bihejvioralnih zavisnosti i zavisnosti od supstance. Međutim, u jednoj studiji je pokazano da se hiperseksualne osobe (koje su često i veliki konzumenti pornografije) razlikuju od prosečnog korisnika pornografije samo po tome što imaju snažan libido. Ovo istraživanje nije uspelo da utvrdi nikakve razlike u moždanom odgovoru na erotske stimuluse kod ove dve grupe. Možemo reći da je za sada od "zavisnosti od pornografije" opravdaniji termin "preterano konzumiranje pornografskog materijala".

 

Da li su zavisnici od seksa istovremeno i  zavisnici od pornografije?

 

pornNajkraće rečeno, odgovor je ne. Zavisnici od seksa, odnosno osobe koje pate od hiperseksualnog poremećaja (nimfomanije – kod žena i satirijaze – kod muškaraca), razlikuju se od onih koji preterano konzumiraju pornografiju. Prvenstveno, hiperseksualnost je širi pojam od zavisnosti od pornografije: hiperseksualci su obično i zavisnici od pornografije dok obrnuto ne važi. Neki dijagnostički priručnici hiperseksaulnost tretiraju kao psihološki poremećaj (ICD-10, priručnik Svetske zdravstvene organizacije) a neki ne (DMS-5, priručnik Američke psihijatrijske asocijacije). Drugo, zavisnicima od seksa je nužno potreban fizički kontakt sa drugim ljudima za ispunjenje sopstvenih seksualnih potreba, dok  zavisnici od pornografije zadovoljstvo postižu gotovo isključivo posmatrajući scene na ekranu ili fotografijama. Hiperseksualci preferiraju multiple partnere i nemaju nekih ozbiljnih poteškoća u seksualnom funkcionisanju. S druge strane, porno-zavisnici obično žele da ostvare vezu sa jednom osobom i imaju poteškoće kao što su održavanje seksualne uzbuđenosti čak i sa osobama koje smatraju seksualno privlačnim. Već je napomenuto da za hiperseksualne osobe nije neobično da uživaju i u pornografiji. Međutim, i ovde postoji razlika: hiperseksualci će vreme koje provode na nekom sajtu pre utrošiti na upoznavanje potencijalnih partnera nego na razgledanje galerija sa eksplicitnim materijalom. Hiperseksualnost može da bude simptom i različitih fizičkih i fizioloških promena u mozgu, kao npr. kod Pikove bolesti gde dolazi do propadanja nervnih ćelija ili Kluver-Busijevog sindroma, koji nastaje usled povreda određenih regiona mozga. Nasuprot tome, nijedna neurološka tegoba nije povezana samo sa zavisnošću od pornografije.

 

Sličnost između hiperseksualnosti i zavisnosti od pornografije je u sledećem: postoji izražena potreba za novim vidovima stimulacije, s time što hiperseksualne osobe traže nove partnere, dok porno-zavisnici favorizuju nove video i foto-sadržaje. U oba slučaja osobe koje imaju izraženu potragu za novim iskustvima kao crtu ličnosti sklonije su ovakvim ponašanjima. Dalje, u nekim slučajevima hiperseksualnost (a preko nje i zavisnost od pornografije) može biti simptom psiholoških poremećaja kao što su hipomanija, poremećaji kontrole impulsa i kompulsivni poremećaji.

 

Važno je primeti da, za razliku od osoba koje pate od hiperseksualnog poremećaja, ljubitelji porno-sadržaja mogu dugo da ostanu neprepoznati kao takvi. Njihove aktivnosti se odigravaju iza četiri zida, najčešće "bez prisustva svedoka". Takođe, preterano gledanje porno-filmova nekad ne ostavlja uočljive posledice na socijalno funkcionisanje – osoba i dalje ide u školu, na posao, druži se, izlazi... I, naravno, ne priča o tome da je provela gotovo celu prošlu noć na internetu. Sve ovo čini njihov problem manje primetnim, a time se i mogućnost za njegovo rešavanje smanjuje.

 

Koliko ljudi zapravo koristi pornografiju?

 

Neka istraživanja su se bavila proširenošću fenomena pornografije među različitim demografskim grupama. Na uzorku američkih studenata utvrđeno je da 87% muškaraca koristi pornografiju. Od toga, 50% to radi na nedeljnom nivou dok 20% svakodnevno. Oko 30% žena je prijavilo da je konzumiralo pornografski materijal. Da li je ovakva razlika dobijena jer su žene bile uzdržane prilikom davanja odgovora- ne znamo. Skandinavske zemlje se dosta bave istraživanjima upotrebe pornografije: oko 96% muškaraca i 73% žena u Norveškoj je prijavilo da je nekada u prošlosti gledalo porno-filmove. Slična situacija je i u Švedskoj. U Kanadi je pronađeno da je oko 75% muškaraca i 24% žena koristilo pornografiju u poslednjih 12 meseci. Za našu zemlju ne postoje podaci, ali ako npr. preko google trends-a pretražimo koliko često je reč "porn" upotrebljena u pretrazi videćemo da je to gotovo jednako kao u SAD i Kanadi.

 

Kako prestati?

 

Prvi korak je prepoznavanje zloupotrebe pornografije. Dakle, potrebno je uvideti da li nama zaista smeta što se tako ponašamo, da li smatramo da na to trošimo suviše vremena, da li neke druge potrebe koje su nam važnije podređujemo pornografiji i da li verujemo da bismo bili zadovoljniji kada bismo prestali. S obzirom na to da kompulsivno korišćenje pornografije može da prikriva neki drugi problem, važno je prepoznati i da li na ovaj način izbegavamo rešavanje "pravog" problema. Ipak, samo prepoznavanje problema ne garantuje i uspeh u njegovom otklanjanju, tako da je potrebno poraditi i na motivaciji. Osobe na različite načine uspevaju da se odviknu od korišćenja pornografije. Nečija strategija je "malo po malo" – npr. na nedeljnom režimu smanjuju broj časova koje provedu gledajući ove filmove, drugi prelaze sa hard-core na soft-core filmove, treći jednostavno odluče da prestanu. Neki autori navode šest osnovnih procedura koje mogu biti od pomoći:

  • poveriti svoj problem nekome u koga imamo poverenja,
  • obezbediti non-stopnu podršku okruženja,
  • onemogućiti pristup pornografiji,
  • poraditi na svojoj fizičkoj i mentalnoj dobrobiti,
  • posebno proraditi pitanja koja se odnose na seksualnost,
  • uključiti se u program pomoći.

 Iako nema dovoljno pouzdanih rezultata na osnovu kojih možemo da zavisnost od pornografije stavimo u isti koš sa ostalim problemima zavisnosti, ne treba zanemariti da postoje osobe koje smatraju da im previše vremena odlazi na pornografiju i da im to narušava kvalitet života. A sve to zahteva i spremnost stručnjaka da prepoznaju i pomognu u rešavanju problema.

 

Marija Trkulja, studentkinja psihologije