Ispitna anksioznost

ispitna anksioznostAnksioznost je svakodnevni pratilac ljudskog života, koji ima karakter neugodnog očekivanja i predosećanja, zabrinutosti i neizvesnosti. Ona proizilazi iz osećanja ugroženosti sistema vrednosti koje osoba smatra bitnim za svoju ličnost. Opasnost može da potiče iz spoljašnje sredine ili iz njenih unutrašnjih konflikata kada osobe reaguju isuviše jako, a u određenim situacijama pravi izvor straha ne postoji.

Većina studenata doživljava neku vrstu anksioznosti u svom kognitivnom razvoju, neku nervozu u odgovoru na stresne događaje, kao što je ispitivanje koje sledi. Ta ispitna anksioznost se javlja kao sklop emotivnih i ponašajnih reakcija na sve draži koje oni vezuju za situaciju ispitivanja i procenjivanja znanja.

Veliki broj studenata tokom svog obrazovanja oseća anksioznost pri proveravanju znanja, što može imati ometajuće delovanje na fakultetski uspeh, samopouzdanje, prihvaćenost od ostalih u grupi i dr.

Ispitna anksioznost se javlja u svakodnevnim životnim situacijama, kod ljudi svih starosnih doba, u situacijama kada se ocenjuju ili procenjuju njihove sposobnosti, postignuća, interesi, a postala je jedan od najviše ometajućih faktora u školi. Ona predstavlja sklop fenomenoloških, fizioloških i ponašajnih reakcija na skup draži koje su u iskustvu asocirane sa procenom onog koji uči (a kasnije i pokazuje naučeno), a javljaju se zbog zabrinutosti radi mogućeg neuspeha. U situacijama procene student je sklon da pruža odgovore bespomoćnosti i neadekvatnosti, kao i zabrinutosti zbog mogućeg neuspeha uz tendenciju da napusti ispitnu situaciju.

Anksioznost se može javiti i kao stanje i kao osobina. Kao stanje u ispitnoj situaciji je prolazna, a javlja se kada student percipira bilo stvarne ili zamišljene draži koje se odnose na situaciju ispitivanja, pa na njih reaguje određenim emocijama i ponašanjem. Kao osobina, anksioznost predstavlja relativno stabilnu funkciju ličnosti. Na njenoj podlozi, draži koje su povezane sa ispitivanjem, opažaju se kao preteće uz tendenciju da se na njih reaguje intenzivnim anksioznim stanjem.

Zašto se javlja ispitna anksioznost?

Ispitna anksioznost se može javiti jer student ima zdravstveni ili psihološki problem, ima negativnu sliku o sebi i nedostaje mu poverenje u sopstvene sposobnosti, ne dopada mu se predmet, kurs i/ili predavač, u prošlosti je bio neuspešan na ispitima uopšte ili u tom predmetu, shvata da nije odgovarajuće pripremljen za ispit, ima neprikladna očekivanja u pogledu svoje pripremljenosti za ispit, savladan je količinom informacija koje treba naučiti, i dr.

Uticaj ispitne anksioznosti

Ispitna anksioznost je glavni ometajući faktor na svim akademskim nivoima, od osnovne škole, pa sve do visokih škola. Anksioznost koju studenti doživljavaju u ispitnim situacijama može imati mnoge nepovoljne učinke - smanjuje uspešnost izvođenja pred prisutnima, a povezana je i sa nižim uspehom na fakultetu. 
 Osim toga, ispitna anksioznost uzrokuje emocionalnu patnju, pa je povezana sa niskim samopoštovanjem, negativnim stavovima prema fakultetu, zavisnosti i pasivnosti, sa agresivnosti, nepovoljnim statusom među vršnjacima i lošim odnosima sa profesorima.

Strah od neuspeha i strah od uspeha 

Strah od neuspeha i strah od uspeha su dva različita oblika ispitne anksioznosti. Oni imaju brojne zajedničke karakteristike - anksioznost naročito u situacijama procene (ispitivanja), oba vode smanjenoj efikasnosti i izbegavanju rizika; mogu biti direktna posledica straha od rušenja lažne slike o sebi. Neke osobe istovremeno doživljavaju oba straha.
Strah od neuspeha nastaje zbog nesaglasnosti između motiva dostignuća i rezultata na ispitu. Lično opažena neefikasnost ima za posledicu neravnotežu između procene zahteva i ličnih mogućnosti na ispitu, pa to rezultuje strahom od neuspeha. Studenti koji sa ovakvim strahom pristupaju ispitu, ili ne uspevaju na njemu ili dostižu znatno slabiji uspeh od onih koji su u tom pogledu stabilniji i otporniji. Strah od uspeha nastaje jer se poistovećuje uspeh sa stanjem hroničnog stresa, pa osobe imaju otpor da u takvo stanje uđu.

Automatske misli

Automatske misli su misli koje se pojavljuju u svesti bez voljnog uticaja, brzo dolazeći i prolazeći. One, u zavisnosti od sadržaja, odražavaju misli o ličnom neuspehu i nezadovoljstvu, i kao takve predstavljaju izvor anksioznosti i ometajući faktor pri učenju. One smanjuju koncentraciju i onemogućuju kvalitetno odvijanje procesa učenja, što se onda manifestuje neuspehom na ispitima.

Kako smanjiti ispitnu anksioznost?

anksioznoStrategije za ispitnu anksioznost imaju svrhu da umanje posledice stresa izazvanog strahom pred ispit, a ne da potpuno uklone anksioznost, budući da razuman nivo stresa može biti koristan za motivisanje većine studenata. Cilj je smanjiti anksioznost na podnošljiv nivo i da se studenti osposobe da imaju kontrolu u ispitnim situacijama. 
 Kada prepozna ispitnu anksioznost i kada se sa njom suoči pomoću određenih strategija, student razvija osećaj kontrole nad svojim akademskim životom, koji se često pretvara u unapređeno samopoštovanje i pozitivniji pogled na poseban kurs i fakultet ili život uopšte. Rezultati na ispitima se često poboljšavaju kako student zadobija kontrolu.

Da bi umanjili anksioznost, i stvorili kontrolu, studenti bi pre ispita trebali da:

* dobro nauče gradivo kako bi smanjili mogućnost pojave nesigurnosti i straha (učenjem sa razumevanjem, ponavljanjem gradiva, povezivanjem naučenog gradiva);

* ne razmišljaju o prethodnim negativnim situacijama, i istim koje bi mogle da uslede, već da ostanu u sadašnjosti i da uče;

* nekoliko dana pre ispita ostave za ponavljanje;

* ne slušaju šta drugi pričaju o ispitu, ali da saznaju kako ispit izgleda da bi se pripremili za njega;

* dok čekaju ispit rade nešto drugo, i relaksiraju se pred isti i

* naspavaju se i ne idu na ispit praznog želuca.

Za vreme ispita studenti imaju određenu vrstu težine, i zato sve brige treba da ostave izvan ispitnog mesta, rešavaju jedno po jedno pitanje bez žurbe, vode računa o vremenu koje im je na raspolaganju, mirno dišu i strah shvate kao normalnu propratnu pojavu (ne samo za njih same, već i za ostale studente), ne obraćaju pažnju na one koji su predali papire pre njih (ne postoji nagrada za one koji predaju prvi, već za one koji urade dobro ispit).

Nakon ispita trebalo bi zapisati ono što je pomoglo, kao i ono što nije u smanjivanju anksioznosti, da bi se sledeći put adekvatnije postupilo. Jer kao i svaka navika, a anksioznost to stalnim prisustvom postaje, ona se može iskoreniti vežbom koju stvaramo uviđajući šta nam je odgovarajuće da bi se došlo do uspeha.

Svakodnevni saveti

Sve koje anksiozno stanje prati u bilo kojoj situaciji u životu, trebalo bi da izbegavaju ili da se umire u stresnoj situaciji i da se udalje od izvora stresa. Takođe, trebalo bi da se prepuste opuštanju i uživanju na sebi svojstven način, i po svojim idejama, od fakulteta, posla i ljudi oko sebe. Na vreme bi trebalo početi sa radom, a ne sve ostavljati za zadnji dan i u zadnji čas – organizvati sebe i sve ostalo na pravi način i isplanirati aktivnosti koje treba uraditi, a koje vode uspehu. A dobro je i baviti se fizičkom aktivnošću, koja vodi oslobađanju energije, spavati koliko je potrebno i hraniti se zdravo i normalno.

Šta ako svakodnevni saveti ne pomažu?

Pored obrazovnih, anksiozni studenti imaju i razne druge probleme, naročito vezane za kognitivne procese, socijalnu interakciju i ponašanje. Stoga, terapija anksioznosti bi trebalo da se fokusira upravo na te pogođene tačke psihičkog funkcionisanja. Kao najefikasnija do sada se pokazala kombinovana kognitivno-bihejvioralna terapija zajedno sa terapijom orijentisanom na veštine, a od specifičnih tehnika, kao uspešni u redukciji anksioznosti, pokazali su se sistematska desenzitizacija i kognitivna restrukturacija. Radi davanja pozitivnog uzora i primene uspešne terapije anksioznosti modelovanjem, dobro je i poželjno u programe uvesti roditelje i uopšte porodicu, kao i vršnjake.

 

Ana Perišić

apsolventkinja psihologije