JAVNI NASTUP – MOJA PRIČA

  • Kategorija: Praktični saveti

public-speakingNeka žaba mi stoji u grlu. Tresem se kao da imam Parkinsona, srce mi drnda toliko jako, kao da je dobilo dugačke ruke i lupa me po glavi. Prve rečenice ne mogu da se setim, ali se zato podsećam da sam glupa i da ne zaslužujem priliku koju sam dobila. Ovaj scenario sam već proživljavala ranije, pa je bilo vrlo moguće da će se odigrati 15 minuta pred moj javni nastup na konferenciji u Parizu. Međutim, ja sam odlučila da bude drugačije. Da, eto tako, prosto sam odlučila.

 Moj tekst je izabran i pozvana sam da sa još 30 mladih iz različitih zemalja sveta prezentujem svoju ideju. Krajnji cilj događaja bio je sastavljanje deklaracije o viziji mladih o obrazovnim sistemima u budućnosti. “Vau! Pa bravo Anja.”, pomislila sam. I umesto da uživam bar neko vreme u osećaju zadovoljstva, sreća je trajala kratko. I to je greška u startu koja nas perfekcioniste seče. Nemamo vremena da se radujemo svom uspehu. Odmah idemo dalje gladni nove hrane. Alavi ljudi kojima tri rafaelo kuglice ne zadovoljavaju potrebe. Oni hoće još! Hoće celu kutiju, a kad i nju sljušte, ubrzo dobiju poriv za novim slatkišem. Odmah sam počela da sumnjam. “Ma mora da im je trebao predstavnik Srbije pa su me zato pozvali, nemoguće je da im se zaista svidelo ono što sam napisala, možda se čak nije dovoljno ljudi prijavilo pa su pozvali mene...“. Ali šta je tu je, i da je tako, znala sam da me čeka moj prvi ozbiljniji javni nastup i to na engleskom jeziku. 

 Od same pomisli na to hvatala me je velika panika. ”Prezentovaću svoju ideju pred EKSPERTIMA iz različitih delova sveta”, pomislila sam i upala u novu zamku “negative thinking-a”. Mogla sam pomisliti da ću prezentovati svoju ideju pred LJUDIMA. Da, ljudima. Pođimo od toga da smo svi mi, pre svega, LJUDI koji ne jedu druge ljude. I ti eksperti, ili profesori, ili kako god da zovemo one za koje verujemo da su veliki i moćni, i oni ustaju ujutru često nezadovoljni i bez samopouzdanja, svađaju se i plaču. Elem, imala sam dva izbora: da pobegnem (o čemu sam dugo razmišljala) ili da se borim sa grozniim osećajem mogućnosti da neću biti dovoljno dobra i da ću se izblamirati. Rešila sam da se borim. Da vežbam do besvesti. DA OVLADAM JAVNIM NASTUPOM!!!

public-speaking superPotražila sam savet od Peđe – iskusnog govornika, očekujući da će me on učiti o dikciji, o kretanju po prostoriji, o načinima savladavanja treme… Ne, on me bez objašnjenja zamolio da stanem ispred njega i da pevam jedan minut “lalalalalala”. Posle pet puta bezuspešnog vraćanja na početak mog “lalakanja” on mi je rekao: “Nemoj da misliš o sebi, u ovom trenutku nisi ti bitna, bitna je publika. Ja sam sada došao ovde i hoću da čujem kako pevaš. Ti ćes tamo ljudima da otpevaš svoju priču u šest minuta i trudićeš se da držiš njihovu pažnju.” I to je čitava filozofija! Šest minuta pevušenja zbog kojih mi se mesec dana unapred svakodnevno okretao stomak. Peđa je nastavio: “Prva tvoja greška je ta što kad si izašla ispred mene nisi napravila nikakav “eye contact” sa mnom. Odmah si stala i počela da pevas razmišljajući “te jao kako ću, pa blam me je, pa ja ne znam da pevam…” Jedini način da izađeš na scenu pred sve te ljude, a da ne misliš na to kakav će biti tvoj engleski, da li ti drhte ruke i da li ćeš da pogrešiš je da PRIČAŠ NJIMA I MISLIŠ ISKLJUČIVO O TOME KAKO DA IH UBEDIŠ U NEŠTO U ŠTA TI VERUJEŠ.”

Njegovi saveti su me poprilično prodrmali i pomogli mi da mislim izvan zatvorene kutije. I ne samo to. Odjednom sam svoju priliku da javno nastupam počela da doživljavam kao uzbudljiv izazov. Nisam izdržala da dođem do kuće, sela sam u Mek i  iz jednog daha (koji je doduše trajao 5h) pripremila prezentaciju i govor. Sledećeg dana sam počela da vežbam. Publika su mi bili predmeti po kući (dezodorans i stalak za olovke uglavnom) sa kojima sam vešto pravila eye contact-e dok sam verovala da me isti “pomno slušaju.

I došao je dan izazova. Naravno da sam imala tremu, ali daleko od toga da sam ponovo imala iskustvo sa žabom u grlu. Iskreno sam verovala u sebe, što se isplatilo. Bila sam uspešna. Nepopravljivi perfekcionista je konačno iskreno bio zadovoljan sobom. Neskromno se mogu pohvaliti da sam dobila poziv na intervju nakon izlaganja i da su me neki učesnici sa prethodnim bogatim konferencijskim iskustvom pitali koja je tajna uspešnog javnog nastupa. Ono što je najbitnije – počela sam da cenim svoj trud i svoja postignuća.

SAVETI

EVO NEKOLIKO SAVETA KOJI ĆE VAM POMOĆI DA POBEDITE “NEGATIVE THINKER-A” U SEBI I PRIPREMITE SE ZA JAVNI NASTUP:

SAVET 1 Pripremite dobar tekst i prezentaciju. Ne dozvolite da vam tekst koji govorite nije do tančine jasan. Trebalo bi da verujete u to što pričate. Kada smo dobro upućeni u sadržinu i imamo dovoljno znanja iz oblasti koju prezentujemo, dolazi do redukcije neizvesnosti, a samim tim i do smanjenja straha od javnog nastupanja. Nažalost, neki od nas će biti u situaciji da moraju da prezentuju temu koja ih apsolutno ne zanima, ali pokušajte da primerima sebi i drugima dočarate ono o čemu govorite ili ubacite neku zanimljivost.

SAVET 2 Unesite šalu i priču o sebi. Ovo nije uvek moguće, ali ukoliko vam ostane prostora za to, vrlo je poželjno i efektivno. Razmislite o javnim nastupima koje ste gledali. Ja npr. pratim TED snimke i pokušala sam da se prisetim govora koji su ostavili najveći utisak na mene. To su upravo oni koji su me nasmejali i koji su uključili lične priče.

SAVET 3 Obratite se nekome sa iskustvom. Poželjno je da popričate sa nekim ko često ima javne nastupe. Sigurno da svaki iskusni govornik ima neke svoje cake koje vam mogu pomoći, a što je najbitnije, svojim iskustvom i pričom vas može motivisati. Ne preporučujem vam da tražite savete od prevelikog broja ljudi. To stvara konfuziju i oslanjajući se na druge zaboravljamo da smo mi najodgovorniji za sopstveni javni nastup i da niko nece vežbati umesto nas samih.

SAVET 4 Vežbajte, vežbajte, vežbajte. Došlo je vreme da sve što ste čuli, pročitali i pripremili sada pokušate i da simulirate. Ne bih vam preporučila da na dnevnom nivou vežbate nastup duže od tri – četiri časa, najviše 2h ujutru i 2h uveče, jer će vam odzvanjati vaš glas u glavi i to može biti vrlo opterećujuće. Vežbajte na taj način što simulirate celokupnu situaciju. Publika mogu da vam budu prijatelji ili porodica, a ako vas to ometa kao publiku možete da postavite i različite predmete.

SAVET 5 Vizuelizacija. Zamislite sebe u toj situaciji što verodostojnije. Šta ste obukli, kako izgleda pozornica (ako vam već nije poznato dozvolite mašti da je kreira), publika… Sada zamislite da ste svoj nastup izveli na najbolji mogući način. Publici se svidelo i vi ste zadovoljni svojim izlaganjem. Zadržite se na tom osećanju. Uživajte u osećaju zadovoljstva.

SAVET 6 Ne doživljavajte publiku kao neprijatelje. Stručnjaci predlažu različite metode kojima se može umanjiti subjektivni doživljaj značaja osoba koje sede u publici. Neki predlažu da ih treba zamisliti u smešnom izdanju, ili čak nage, dok je po nekima najefektivnije zamisliti sve te ”važne ljude” na wc šoljama.

SAVET 7 Ne opterećujte se banalnostima. Pitanja poput onih: “Koliko treba da hodam po prostoriji, kako da ne mlataram rukama, kako pravilno da dišem?” - su neretko pitanja koja nas najviše opterećuju pred javni nastup. Postoje neke cake poput one da je poželjno držati hemijsku olovku u ruci kako bismo se osećali sigurnije i kontrolisali svoje pokrete. Da, to jeste sigurni predmet i stvara nam osećaj da nismo sami u “ringu”, ali nema magične formule za nemlataranje rukama, sem da je to stvar koja se vremenom uči i da nije najbitnija stvar na svetu. Ako vam je celokupni nastup dobar, taj detalj niko neće ni primetiti!

SAVET 8 Verujete u sebe. Neko jača samopouzdanje neposredno pred nastup rečenicom “Oduvaću ih sve”, neko kaže “Biće to dobro”, neko pokušava da ostane potpuno smiren. Efikasne metode koje se koriste u REBT psihoterapiji, a koje redukuju anksioznost i izgrađuju veru u sebe su STOP tehnika i upotreba “koping” rečenica. Negativne misli poput onih tipa “poješće me trema” ili “zbuniću se” najpre treba zaustaviti racionalnim mislima: ”STOP! Ove misli nisu dobre za mene. One mi ni na koji način ne pomažu.”  Zatim treba osmisliti dve do tri “koping” rečenice koje će vam pomoći da vratite samopouzdanje. Npr. “Ja sam se puno trudio kako bih pripremio ovaj nastup i sada biram da ovaj nastup bude odličan. Čak iako se zbunim, ništa strašno mi se neće dogoditi.”

SAVET 9 Biofeedback. Ovo je metoda kojom može da se stane na put tremi. Sprovodi se tako što (glasno ili u sebi) sami svom mozgu šaljemo informacije o fiziološkim procesima koji se dešavaju u našem telu kada smo pod stresom. To bi moglo da izgleda npr. ovako: “Aha imam tremu, osećam da mi srce jako lupa. Sada će ritam srca da mi se unormali. Osećam kako lupa sve sporije i sporije. Super sam, sada je sve ok.”

public speaking 2SAVET 10 Sva čula su koncentrisana na sadržaj govora i način njegovog približavanja publici. Ovo je trenutak kada ne mislite više o sebi i tome kakav ćete utisak ostaviti. Imali ste puno vremena da razmišljate o tome, zar ne? Jedino o čemu razmišljate jeste govor koji ste pripremili i način da ga što bliže prenesete publici.

SAVET 11 Prihvatite javni nastup kao izazov. Često možemo čuti da su mnogi danas strastveni govornici ranije imali veliki otpor prema javnom nastupanju ili su bili previše stidljivi za takve poduhvate. Nije retkost da najviše zavolimo ono čega smo se najviše plašili.

SAVET 12 Obratite se psihoterapeutu. Prema nekim istraživanjima strah od javnog nastupa je kod većine ljudi izraženiji čak i od straha od smrti. Dakle, u potpunosti je opravdano i ako smatrate da ne možete samostalno da se izborite sa ovim problemom. Vrata našeg besplatnog online psihološkog savetovališta su širom otvorena svim studentima.

Anja Đorđević, studentkinja socijalnog rada i socijalne politike