Double bind komunikacija

  • Kategorija: Zanimljivi tekstovi

u decideZamislimo sledeće situacije: majka priča svom detetu kako treba da bude samostalno i da misli svojom glavom, a pritom mu govori i kako mora mnogo više da uči da bi bio/la najbolji đak u odeljenju; ili devojka kaže svom dečku da je dobila karte za večerašnju predstavu i da bi mogli ići zajedno, na šta on bez imalo oduševljenja i tmurnog izraza lica odgovara kako je to sjajna ideja, pristajući na izlazak. Ovo su situacije double bind komunikacije, kada osoba ne zna kako da odreaguje ili odgovori na duple (dvostruke) poruke koje joj upućuje njen sagovornik- dečko svojoj devojci odgovara kontradiktorno, tako što verbalno iskazuje slaganje sa njenom idejom, međutim, svojim držanjem i izrazom lica jasno poručuje da se njemu ta ideja, zapravo, ne dopada, dok u situaciji majke i deteta, majka najpre govori detetu o nezavisnosti i samostalnom razmišljanju, a odmah zatim mu nameće svoje planove za njegovu budućnost.

 Osobe koje se nađu u situaciji deteta/devojke su zbunjene i ne znaju kojom od dve međusobno isključujuće  poruke da se vode u daljem toku komunikacije, to jest ne znaju koja od poruka prikazuje „pravo stanje stvari“ kod njihovog sagovornika, što će učiniti samu komunikaciju neefikasnom, krajnje stresnom i besmislenom. Duple poruke (double bind)  imaju nekoliko karakteristika na osnovu kojih je omogućeno lakše prepoznavanje ovog vida „komuniciranja“ u svakodnevnom životu: 

 -Postojanje dve ili više osoba koje imaju relativno složen i intenzivan odnos u okviru koga se jedna osoba sagledava kao žrtva. S obzirom na intenzivnu prirodu odnosa, osobi (žrtvi) je od velike važnosti da rastumači tip poruke koja joj se šalje.

-Osoba se nalazi u takvoj situaciji da joj druga osoba (koja obično predstavlja autoritet) upućuje poruke/zahteve na dva nivoa koji isključuju jedan drugi, odnosno međusobno se negiraju.

-Osoba (žrtva) nije u mogućnosti da razmotri sa sagovornikom na koji od dva nivoa poruke bi, zapravo, trebalo da reaguje, odnosno koji od dva sukobljavajuća zahteva bi trebalo da ispuni.

-Takođe, ukoliko osoba ne uspe da pronađe adekvatnu reakciju/odgovor ili da ispuni  kontradiktorne zahteve koji joj se nameću, ona često može biti kažnjena, na primer, uskraćivanjem ljubavi (u odnosu majka-dete).

-Najzad, osoba ne može da napusti neprijatnost ovakve komunikacije, te, može se reći, ostaje zarobljena u takvom kontekstu.

Kod osoba koje imaju ulogu žrtve može se javiti velika anksioznost u ovakvim situacijama, posebno ukoliko se više puta suoče sa ovim komunikacionim iskustvom i ukoliko ne uspeju da ga prevaziđu i oslobode se, a to je veoma teško ostvarljivo za ljude koji su od detinjstva bili izloženi ovim uslovima interakcije i komuniciranja. Upravo je sredinom prošlog veka postojalo teorijsko stanovište prema kome  šizofrenija, zapravo, podrazumeva „naučenu“ dezorganizaciju, odnosno neuređenost misli, kod ljudi koji su u detinjstvu imali česte situacije double bind komunikacije u porodičnom kontekstu. Smatralo se da ovi ljudi vremenom usvoje takav obrazac komunikacije i ne mogu da mu se suprotstave, te razvijaju simptome šizofrenije. Međutim, iako je prihvaćen od strane nekih teoretičara, ovaj teorijski koncept nije bio usvojen na globalnom nivou, niti su sprovedena opsežna istraživanja kako bi se preciznije utvrdilo koliko ima istine u ovoj priči.  

Prisutnost double bind situacija u našem svakodnevnom životu je dosta češća nego što nam se može isprva učiniti, i to u odnosu sa različitim ljudima,  ne samo sa onim nama najbližim. S obzirom na njihovu (manje-više) destruktivnu prirodu i loš uticaj na međuljudske odnose,  jako je bitno da ih na vreme identifikujemo, razumemo njihov tok, i eventualno da ih tolerišemo.

Aleksandra Petrović, studentkinja psihologije