Anoreksija - iskustva koja su uzdrmala svet

  • Kategorija: Poremećaji ishrane

Bliznakinje anoreksija1.Bliznakinje koje su napravile pakt o gladi

Iako nisu jedine bliznakinje sa primerom dvostruke anoreksije, Marija i Keti Kempbel su zadobile globalnu pažnju kao lekarke čiji su rodtelji istaknuti pisci, očajni što su njihova deca najveći deo svog tinejdžerskog i odraslog doba provela po različitim klinikama. Čak i danas, nakon 20 godina bizarnog načina takmičenja, sa neprirodno detinjastim telom i glasom, mlade žene priznaju da pokušavaju da pronađu smisao u tome šta se desilo sa njihovim životima.

2.Muškarac - model koji je umro od anoreksijeManeken anoreksija

Džeremi Gilicer je veći deo odraslog doba svog života proveo boreći se sa poremećajima u ishrani (anoreksijom i bulimijom), a životnu bitku je izgubio u 38. godini sa 66 kilograma, nakon što je uništio svoje telo serijama izladnjivanja, povraćanja i iscpnih vežbi.

majka anoreksija3.Majka koja nosi isti konfekcijski broj kao njena sedmogodišnja ćerka

 Medicinska sestra Rebeka Džons se gotovo polovinu svog žvota borila sa anoreksijom. Kada je imala 26 godina oblačila je isti konfekcijski broj kao i njena sedmogodišnja kćerka Maisi. Iako je znala da je pogrešno, osećajući ponos što je lakša od ćerke, nastavila je da živi u svojoj bolesti, živeći na supi, tostu i energetskim napicima, uprkos upozorenjima lekara da to nije dobro po nju.

anorek14.Devojka koja je hodala 12 časova dnevno da bi smršala

Dvadesetšestogodišnja devojka smršala je 20 kilograma, nakon toga što je duži vremenski period, svakog dana, šetala dvanaest sati dnevno i dovela sebe do kilaže koja je prosečna za petogodišnjaka. Ugrozivši sebi zdravlje, morala je da provede 18 meseci u bolnici u poslednjem pokušaju da pobedi anoreksiju.


anorek25.Ćerka čija se majka borila protiv njene anoreksije

Doli Dženkinson je odlučila da pomogne svojoj ćerki koja je bila na ivici smrti, da se izleči od anoreksije tako što će zajedno držati dve različite dijete – Doli za mršavljenje, a njena ćerka Rut za gojenje. Iako je ona, kao i terapeut kod kojeg je Rut išla, smatrala da je rešenje iracionalno, svojim pokušajem, uspela je da smrša 18, a njena ćerka je dobila 13 kilograma (nakon čega je nastavila svoj put gojenja, zbog izrazite mršavosti).


anorek36.Majka koja je bolovala od pregoreksije

Megi Brauman, borila se sa anoreksijom od srednje škole. Anoreksija je nastavila da egzistira i tokom njene trudnoće (pregoreksija), zbog čega se nije lepo osećala u svom telu. Tokom druge trudnoće, primetivši da joj stomak raste, i da je dobila „skromna“ tri kilograma, trčanjem, biciklizmom, pa čak i odbojkom, pokušavala je isti da smanji sve dok se nije porodila (čak i kada je umalo pobacila dete u ranom periodu trudnoće, nije razmišljala da prestane da vežba i hrani se kaloričnijom hranom). Nakon bola u grudima, i odlaska kod lekara koji su joj rekli da joj organi otkazuju, bila je poslata na lečenje. Danas održava zdravu težinu i životni stil, i ponosna je što njene ćerke žive zdrav život.

anorek47.Manekenka koja se prva skinula za reklamu

Izabel Karo, hrabri model, koja se skinula da bi pokazala pravi užas anoreksije, borila se sa anoreksijom od svoje trinaeste godine, živeći u kući sa majkom koja je bila jako depresivna nakon razvoda koji je doživela. Napustivši dom u osamnaestoj godini, otišla je da se bavi manekenstvom, gde je, imajući nešto više od 30 kilograma, naišla na reči jednog kreatora, da bi trebala da smrša ako želi da ostane u poslu. Nakon otkazivanja disajnih organa, umrla je u 28 godini života.

anorek58. Devojka koja je pobedila anoreksiju da bi postala majka

Hejli Vajld lekari su upozoravali da ima samo nedelju dana života ne počne li da se goji. Mesecima se hranila na cevčicu, a sa 32 kilograma i 170 cm visine, bila je prilično krhka, opadala joj je kosa, i imala je izostanak mentrualnog ciklusa. Ali to je nije sprečilo da se nakon osam godina borbe sa anoreksijom, uz stručnu pomoć i podršku roditelja, od iste izleči, i rodi zdravo dete.

anorek69. Žena koja se ugojila samo da bi lepše izgledala u prevelikoj venčanici

Kejt Pančer, nekadašnjem modelu, bivši dečko je zapretio da će raskinuti sa njom bude li se ugojila (u jednom trenutku je imala 25 kilograma), da bi je nakon određenog vremena, sadašnji muž uslovio da se ugoji (ili venčanja neće biti), tako što joj je kupio venčanicu za nekoliko brojeva veću. Iako joj je to u početku izgledalo zastrašujuće, pomisao da će postati Berijeva žena, zbog koga se ona ugojila 20 kilograma i sa kojim je kasnije dobila zdravu ćerku, nadvladala je njen strah.

anorek710.Sestre koje su bile modeli i umrle od anoreksije

Luisa i Eliana Ramos bile su urugvajski modeli koji su umrli od anoreksije. Luisa (22) je trebalo da prošeta pistom na dan svoje smrti sa svojom sestrom Elianom (18), ali je umrla pred finale šoua, a Eliana je od srčanog udara izgubila životnu bitku samo šest meseci kasnije.


Jedan od učestalih uzroka smrtnosti danas predstavljaju upravo poremećaji ishrane, a najčešći oblik je anoreksija nervosa, koja je inače povezana sa rizikom od suicida, zlouportrebom supstanci i afektivnim poremećajima, i pojedinca može odvesti u smrt uprkos njegovoj svesti o tome.
Današnja kultura kao odraz socijalnih faktora, kodeksom lepote sa mršavim telom koje je izraz poželjnosti, utiče na ispoljavanje genetskih i psihološke faktore. Ovo su samo neki od slučajeva koji su podležući njima uveli sebe u „začaran krug“ svog poremećaja. Da bi sebi pomogli, neophodna im je izuzetna psihička snaga koju pružaju volja i nada u izlečenje, kao i podrška drugih, koja će ih razuzdati straha od reakcije okoline na poremećaj i pomoći im da se obrate stručnjacima.
U životu je veoma bitno imati podršku, bilo da je to podrška nas samih koja se ogleda u našoj ljubavi prema životu, i volji za isti, ili je ona usmerena od nama dragih osoba, koji nam tu ljubav svojom upotpunjuju, i pomažu da se osvestimo i otrgnemo obrascu mišljenja i ponašanja, koji pokrivaju naše životne ciljeve.
Svi navedeni primeri koji su rasvetlili svoje životne ciljeve, oporavili su se uz svoje shvatanje o pogrešnom mišljenju koje ih je dovelo do takvog stanja, i uz podršku i pomoć drugih da uvide šta su imali pre toga i šta bi imali bez toga, jer nekada nam je neophodno da nešto izgubimo da bismo videli šta smo imali. Zato nemojte dozvoliti da vam se to desi da biste shvatili, već shvatite da vam se ne bi desilo.


"> 

 Ana Perišić, apsolventkinja kliničke psihologije

Tagged under: anoreksija