Ljudi ulaze u partnerske krize jer su njihova očekivanja od veze, ljubavi i zajedničkog života uglavnom nerealna. Onako kako je zamišljana, veza se retko ostvaruje u realnosti. Kaplan je krizu definisao kao kratku psihičku pometnju koja se s vremena na vreme događa osobama koje se bore sa životnim problemima koji u tom trenutku prevazilaze njihove kapacitete. Kriza se kao poremećaj načina funkcionisanja pojavljuje na kognitivnom, emocionalnom i bihejvioralnom planu. Na kognitivnom planu se ispoljava kroz poremećaj ego funkcija, intelektualnu neefikasnost, poremećaje koncentracije i rasuđivanja, dok se na emocionalnom planu  javlja strah od napuštenosti, a na bihejvioralnom planu se javljaju najčešće poremećaji spavanja, seksualnog nagona  i apetita.

U vezi se često javljaju problemi koje partneri mogu rešiti međusobno, bez pomoći stučnog lica, ali postoje i problemi koji se isključivo mogu razrešiti uz pomoć stučnog lica, odnosno psihoterapeuta. Čak i parovi koji su uspešno prebrodili ozbiljne probleme mogu doći do problema kada počinju kritički da preispituju sopstveni izbor partnera i odnose u emotivnoj vezi. U proceni emotivnog života osoba će porediti očekivanja koja je nekada imala od veze sa onim što se dešava u sadašnjosti, a ako realnost ne odgovara očekivanjima dolazi do problema u vezi.

Kako rešiti krizu u vezi?

Svakodnevna komunikacija partnera igra veoma važnu ulogu u partnerskom odnosu. Za svaki par je važno da obe strane imaju mogućnost govora i izražavanja emocija. Obe strane bi trebale da govore o onome što im ne odgovara u vezi. Ono što bi svaki par trebao da razvija kako bi rešio partnersku krizu je razumevanje, poštovanje i negovanje pravih vrednosti. Potrebno je razvijati empatiju, uvažavanje i toleranciju različitosti. Partneri trebaju definisati problem u vezi i ponuditi modele rešavanja. Optuživanje druge strane predstavlja najveći problem saradnje partnera i dovodi do produbljenja konflikta. Izbegavanje problema i odvraćanje komunikacije sa problema će takođe produbiti konflikt. Dakle, treba razgovarati o problemu,a  ne bežati od njega. Temelj kvalitetnog partnerskog odnosa je uverenje da je partner vredan poštovanja i uvažavanja.

Marina Popović

master psiholog

Da li stil afektivne vezanosti utiče na kvalitet partnerskog odnosa?

Još odavnina mudri filozofi, psiholozi i književnici su pokušavali da ogdovore na pitanje šta ljudi žele u partnerskom odnosu. Dok je Niče tvrdio da muškаrаc želi dve stvаri: opаsnost i igru, Frojd je naglašavao da žena ne zna šta želi, ali ova objašnjenja ne daju pravi odgovor na pitanje šta je to što osoba zaista želi u partnerskom odnosu i pogrešno je praviti generalizacije u odnosu na pol.

U životu svake osobe postoji trenutak kada se zapita šta želi od partnera i od same emotivne veze. Kvalitet partnerskog odnosa zavisi od mnogobrojnih faktora, poput  intimnih interakcija, partnerske odanosti, komunikacije, zadovoljstva u vezi, zadovoljstva u seksualnim odnosima, pružanja podrške itd. Emotivni partner je istovremeno osnovni davalac i primalac emocionalne podrške, seksualni partner i figura afektivnog vezivanja, što znači da će partneri u zavisnosti od formiranog afektivnog obrasca ispoljavati određeni stepen brižnosti i seksualnosti.

Afektivna vezanost se ispoljava različito kod različitih ljudi, tako i u partnerskom odnosu postoje individualne razlike koje su određene obrascem afektivne vezanosti. Kim Bartolomeu je govorila o četiri stila vezivanja: sigurni, preokupirani, plašljivi i odbacujući odnosno izbegavajući.  Sigurno vezane osobe grade otvorene i autentične partnerske odnose, imaju visoko samopouzdanje, lako ostavaruju intimnost u odnosima, a konflikte rešavaju na konstruktivan način. Za osobe sa ovim obrascem afektivne vezanosti je emocionalan odnos sa drugom osobom veoma važan i u partnerskim odnosima se sigurno vezuju, jer pored osećanja sopstvene vrednosti, uživaju u ostvarenju bliskosti i intimnosti. Preokupirano vezane osobe su zavisne od partnera, previše se investiraju u partnersku vezu i imaju uverenje da moraju biti voljeni. Ove osobe su teratralne u predstavljanju sopstvene ljubavi i idealizuju partnera. Plašljivo vezane osobe imaju konflikt motiva, traže potvru lične vrednosti od strane partnera uz negativna očekivanja, takođe su pasivne i zavisne. Haotičnost je glavna karakteristika njihovih veza. Izbegavajuće vezane osobe se kompulsivno oslanjaju na sebe, superiorne su i imaju povećanu potrebu za autonomijom. Grade kratkotrajne i površinske veze. Nedostatak bliskosti, intimnosti i izražavanja emocija su njihove karakteristike. Imaju uverenje da veza guši u osnovi čega je strah od odbacivanja.

Različita istraživanja sprovedena u svetu, a i u našoj zemilji pokazuju da sigurno vezani parovi bolje funkcionisu, zadovoljniji su u vezi i konflikte resavaju na konstruktivan nacin. Po bihejvioralnoj teoriji češća ugodna ponašanja partnera vode do većeg kvaliteta partnerskog odnosa.

Isti ili različiti stilovi vezanosti u dijadi?

Dijade u kojima oba člana imaju sigurni stil vezivanja su kvalitetnije, pokazuju istraživanja. Isti bihejvioralni sistem i emocionalno reagovanje, doživljaj prihvaćenosti, podrške, raspoloživosti i osećajnosti partnera, dovode do toga da ovi parovi imaju kvalitetan odnos. Parovi u kojima su oba člana dijade različito vezana verovatno ocenjuju svoj odnos manje kvalitetnim, zbog razlika u bihejvioralnom, kognitivnom i emocionalnom sistemu. Kod jednog člana može biti izražen visok stepen anksioznosti koji je praćen strahom od napuštanja, dok kod drugog može biti izražen nizak stepen anksioznosti koji je praćen doživljajem sopstvene vrednosti. Isto pravilo važi i za domen izbegavanja, dok jedan partner može izražavati i prihvatati poverenje i bliskost, drugi može biti nepoverljiv i nezainteresovan za ispoljavanje bliskosti. Ove razlike dovode do čestih konflikata u braku, nezadovoljstva, nerazumevanja i neusaglašenosti, što ima uticaj na stvaranje negativnog kvaliteta braka. Bračni parovi mogu imati i iste stepene izraženosti anksioznosti i izbegavanja, ali se pretpostavlja da će njihov odnos biti kvalitetniji od parova koji imaju različite.

Odrasli se osećaju bezbednije u prisustvu partnera. Ukoliko im partner pruža podršku i razumevanje, ukoliko predstavlja bazu sigurnosti izostaće doživljaj usamljenosti i ugroženosti. Latinska poslovica kaže da ljubav pobeđuje sve. Gledano sa stanovišta teorije afektivnog vezivanja ljubav može pobediti sve probleme ukoliko je ljubav izvor brižnosti. Ljubav može pobediti  ukoliko je partner oslonac i izvor zaštite i utehe, kako verbalno tako i neverbalno. Kao što deca prestanu plakati u naručju majke koja teši isto tako i odrasla osoba u naručju partnera oseća olakšanje i zaštićenost. Dakle, partnerski odnosi se karakterišu istom dinamikom kojom se karakterišu i odnosi između majke i deteta.

 Marina Popović

master psiholog

Da li imate partnera ili ste “solo”? Da li ste već nekoliko godina u vezi ili ste na početku? Zaljubljeni ste ili možda pred raskidom? Kakvo god da je stanje, većina će se složiti da ljubav predstavlja važnu vrednost i da je moguće na najrazličitije načine oblikovati partnerske odnose i objašnjavati šta je to ljubav. Najveći broj ljubavnih problema i najbrojnije ljubavne patnje proističu upravo iz toga što pojedinac ne osvešćuje vlastite predstave o ljubavi i što ne shvata kako njegova predstava oblikuje i utiče na njegovo razmišljanje o ljubavi i na njegovo ponašanje u ljubavnom životu. Konstatacijom o postojanju suštinske razlike između predstave o ljubavi i stvarne ljubavi, odmah dolazimo do jedne od glavnih poruka. S toga, ova diskusija, nije o tome šta prava ljubav jeste, već o našim privatnim definicijama ljubavi. Nazvala bih je diskusijom jer pozivam na preispitivanje o ličnim ljubavnim očekivanjima i definicijama. Ako ste se već pitali „Šta ja verujem da ljubav jeste...“ – dobro je, ako niste – evo prilike.

Potreba za vezivanjem je primarna potreba ljudi. Svi vole da se osjete sigurnim uz neku osobu. Kada posmatramo partnerske odnose, možemo da primjetimo različite stilove vezivanja. U zavisnosti od obrasca koji je osoba imala u djetinjstvu sa primarnom figurnom privrženosti – majkom, najčešće će se taj obrazac manifestovati i u odraslom dobu. Postoji trokategorijalna klasifikacija partnerske afektivne vezanosti, koju čine sigurni, izbjegavajući i anksiozno – ambivalentni tip ili stil. Pored ovog modela, poznati su još i četvorokategorijalni model, i dimenzionalni pristup. 

Svaki raskid nosi sa sobom određenu količinu neprijatnosti, sa koje god strane da se nalazite. Kakva god veza bila, i koliko god trajala, njen prekid jeste svojevrsan gubitak za osobu. Naravno, kao što je svaka veza za priča za sebe i kao što svaka veza ima svoju osnovu i svoju suštinu, tako je i svaki raskid specifičan i nemoguće je izvesti sveobuhvatno i tačno pravilo o tome šta taj gubitak zaista znači. Međutim, kada sam pitala ljude oko sebe o njihovim ranijim raskidima i tome šta im je najteže padalo u tim trenucima, shvatila sam da ima odgovora koji se često ponavljaju, i sa njima ću se u daljem tekstu pozabaviti.