O poremećaju prilagođavanja
Iako je od strane većine psihijatara i pripadnika srodnih profesija kritikovan zbog svoje nedovoljne određenosti, poremećaj prilagođavanja nailazi na sve veće interesovanje modernog društva. Neretko se dešava da bude pomešan sa drugim poremećajima, kao što su anksiozni, akutni stresni i post traumatski stresni, sa kojima deli određen broj simptoma i manifestacija.
Ovaj se poremećaj javlja kada osoba ne uspeva da se izbori sa određenim stresnim situacijama, odnosno ne nalazi pogodan način da se adaptira na takve situacije, pa kod nje reakcije (nervoza, anksioznost, nesanica, poteškoće u koncentraciji, stalno plakanje...) na stresni događaj traju dosta duže nego što se očekuje u datoj situaciji. S obzirom da se isključivo razvija zbog postojanja nekog spoljašnjeg stresora, u slučajevima kada osoba postane spremna da se prilagodi stresnoj situaciji i izbori se sa onim što je muči, trebalo bi da dođe i do povlačenja ovog poremećaja.
Naravno, nisu svi ljudi podjednako pod rizikom od nastanka ovog poremećaja, već postoje izvesne okolnosti koje povećavaju šanse za oboljenjem. Najpre, što je neki stresor/stresni događaj učestaliji i što se više ponavlja u životu neke osobe, veća je verovatnoća da će se razviti poremećaj prilagođavanja. No, ipak, kao što nam je poznato iz svakodnevnog života, različiti ljudi različito reaguju na iste događaje, pa će na neke ljude smrt bližnjeg ili odbacivanje od strane vršnjaka ostaviti veće posledice po mentalno zdravlje, a na druge znatno slabije. Dakle, na to da li će određena stresna situacija dovesti do nastanka poremećaja prilagođavanja najviše utiče, zapravo, način na koji pojedinac sagledava tu stresnu situaciju- koliki joj stepen stresnosti pripisuje.
Međutim, kod ovog tipa poremećaja veoma značajnu ulogu ima i okruženje osobe, odnosno kvalitet porodičnih i prijateljskih odnosa koje osoba ostvaruje. Pa, tako, ukoliko osoba ima stabilnu i zdravu komunikaciju sa svojom porodicom, prijateljima, partnerom, mnogo je izvesnije da će uspeti da prevlada stresne i traumatične životne okolnosti. Ukoliko je, pak, osoba nekada bila izložena neprijatnim iskustvima i kao posledicu toga imala probleme sa depresijom i/ili anksioznošću, ona će svakako biti pod velikim rizikom da razvije poremećaj prilagođavanja, zato što je u prošlosti, tokom proživljavanja tih iskustava, već prilično iskoristila kapacitete za prevladavanje problematičnih situacija i događaja. Važno je napomenuti da ovaj poremećaj može zadesiti i osobe čiji su roditelji bili previše zaštitnički nastrojeni, zato što svojoj deci tokom odrastanja uskraćuju mogućnost snalaženja u različitim situacijama, onemogućavajući im da prožive razočarenja, frustracije i patnje, a kada odrastu, oni su nespremni za suočavanje sa problematičnim situacijama, pa tokom ozbiljnih životnih promena i izazova jako teško uspevaju da prevladaju stres u datim okolnostima.
Postoje određeni razvojni periodi, tokom kojih je poremećaj prilagođavanja znatno češći, a to su prelazni periodi- pre svega adolescencija, ali i starost. U slučaju da se poremećaj javi u adolescenciji, sfera u kojoj su njegova ispoljavanja najučestalija jeste školsko i vršnjačko okruženje, te adolescent može početi da popušta u školi, da bude nasilan prema svojim vršnjacima, da uništava školsku imovinu, stupi u neprikladne seksualne odnose, itd, dok stresori/stresni događaji koji pokreću ovakvo ponašanje mogu biti porodični konflikti i disfunkcionalnost u porodničnim odnosima, seksualni problemi, smrtni slučaj u porodici, ozbiljni školski problemi i razni drugi. Svaki period života može imati specifične stresne i traumatične događaje koji doprinose pojavi poremećaja prilagođavanja, te tako, na primer, u odraslom dobu takvi stresori su uglavnom vezani za bračne ili finansijske probleme, kao i probleme na relaciji roditelj-dete.
Sve u svemu, iako ovaj poremećaj nije najpreciznije određen u načinu svog ispoljavanja, kao i u odnosu na druge poremećaje kojima je u nekim aspektima sličan, u budućnosti će se mnogo više sprovoditi različita psihološka i sociološka istraživanja, kako bi se došlo do boljeg razumevanja pojava i činilaca koje do njega dovode.
Aleksandra Petrović, student psihologije
