Poremećaji ličnosti 1. deo

Sigurno poznajete nekoga ko konstantno ima poteškoće u slaganju sa drugim ljudima: lako se posvađa ili ne ume da se zauzme za sebe, preplašen je ili manipulativan. To su oni ljudi koji po svom socijalnom ponašanju, načinu razmišljanja i ispoljavanju emocija odskaču od većine drugih ljudi, ali gotovo uvek će Vam reći da su baš oni ispravno postupili i da su baš oni u pravu. Kada pokušate da im kažete da su pogrešili ili da ih posavetujete, da im pomognete, to nema efekta – zato ni ne pokušavajte. Jer, oni zbog nedostatka empatije jednostavno nisu sposobni da se prebace ni u jednu drugu perspektivu osim svoje i zato uvek okrivljuju druge ljude za sve što im se desi.

Ličnost možemo definisati kao relativno trajan sklop crta i psiholoških mehanizama unutar pojedinca, koji je utkan u sistem socijalnih odnosa. Kada su crte ličnosti i psihološki mehanizmi trajno nefleksibilni, neprilagodljivi okolini i kada dovode do ometanja svakodnevnog funkcionisanja pojedinca, govorimo o poremećajima ličnosti. Dakle, poremećaji ličnosti predstavljaju trajne i karakteristične obrasce ponašanja, mišljenja i osećanja, koji odudaraju od prihvaćenih obrazaca kulture. Procenjuje se da otprilike svaka sedma osoba pati od poremećaja ličnosti.

Poremećaji ličnosti najčešće počinju da se razvijaju u adolescenciji, a neki simptomi mogu postati manjeg intenziteta u srednjem odraslom dobu, ali ne i potpuno nestati. Oni nisu duševne bolesti, ali različite tipove poremećaja sa većom verovatnoćom prate određena duševna oboljenja (npr. depresija, generalizovana anksioznost, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, poremećaji ishrane seksualna disfunkcija, suicidalne misli i pokušaji suicida...). Poremećaje ličnosti neretko prate problemi u braku, nasilje u porodici, problemi na poslu, problemi u sklapanju prijateljstava, sukobi sa zakonom, ali i viša stopa samoubistava nego u populaciji. S obzirom da ovakvi ljudi nisu sposobni da se prilagode drugima, drugi se obično prilagođavaju njima. Ako im se, međutim, ne izađe u susret, oni istrajavaju u svojoj depresivnosti, frustriranosti ili agresiji sve dok se ne ispune njihova očekivanja. Dakle, pored osobe sa nekim poremećajem ličnosti pate i drugi ljudi koji su joj bliski.

Nasledivost poremećaja ličnosti je oko 40%, a ukoliko se ne nasledi čitav sklop poremećaja, obično se naslede bar neke njegove karakteristike. Povećan je rizik kod osoba koje su u detinjstvu zlostavljane, zanemarivane ili odvojene od roditelja. Zato je važno da dete raste u zdravoj sredini, tako da je omogućen njegov lični razvoj i ostvarivanje bliskih odnosa u porodici i van nje, što može predstavljati izvesnu zaštitu od maladaptivnih obrazaca ponašanja i razvijanja poremećaja.

Lečenje poremećaja ličnosti je veoma teško, jer osobe sa poremećajem poriču da imaju problem, pa se obično javljaju kada dođu u neko teže stanje (npr. depresiju) ili na nagovor okoline. Problem je što pacijenti uvek govore o problemima okoline, psihijatara ili psihologa, a na sebi ne žele da rade jer smatraju da nema potrebe. Pri lečenju se koriste medikamenti i/ili psihoterapija.

Postoji nekoliko vrsta poremećaja ličnosti, a podela i tipovi nisu striktni, već zavise od načina klasifikacije. Prema DSM-IV klasifikaciji, postoje sledeće tri grupe:

1.  čudaci, ekscentrični, neobični (paranoidni, shizoidni, shizotipalni) – osobe koje pate od poremećaja iz ove grupe dominantno se koriste mehanizmima projekcije (pripisivanje drugome sopstvenih loših osobina) i fantazije (stvaranje imaginarnog sveta koji pomaže osobi da se nosi sa sopstvenim nedostacima),
2. dramatični, emotivni, nestabilni (granični, narcistički, histrionični, antisocijalni) – ovakvi „dramatici“ koriste se disocijacijom (beg od sopstvenih ideja, sećanja, osećanja ili čitavog identiteta), poricanjem (odbijanje ili nesposobnost da se prizna neka svoja misao ili osećanje), crno-belim pogledom na svet (neko je ili samo dobar ili samo loš, nema uzimanja u obzir svih karakteristika neke osobe ili života uopšte) itd.,
3. anksiozni, preplašeni (zavisni, opsesivni, pasivno-agresivni, izbegavajući) – karakteristični su mehanizmi izolacije (odvajanje neprihvatljivih ideja ili postupaka od emocija), pasivne agresije i hipohondrijaze

 Kod žena se češće javljaju granični, histrionični, zavisni i izbegavajući poremećaj ličnosti, a kod muškaraca antisocijalni, opsesivno-kompulsivni i shizoidni poremećaj.

Pojedinim tipovima poremećaja ličnosti bavićemo se u drugom delu, pri čemu će Vam sigurno bar neki tipovi biti poznati iz svakodnevnog iskustva.

Katarina Milivojević, studentkinja psihologije

• Sledeća >