Мобинг некад и сад
 

Пробајмо мобинг да посматрамо кроз једну историјску, хронолошку призму. Мобинг као специфичну појаву је први уочио и формулисао осамдесетих година 20. века шведски психотерапеут немачког порекла проф. др Хајнц Лојман. У покушају да направимо хронолошки ред и то у потрази за адекватним појашњењем кроз догме науке неретко крећемо од блиских нам „пријатеља“ животиња кроз опсервацију истих, наиме Лојман је описао понашање неких врста животиња. Где група мањих јединки организовано напада и истерује појединца из заједнице, а понекад доводи и до смрти, већу јединку. Животиње веома лако уочавају ко им је сметња на територији и крећу у акцију искључивања из чопора, тј. заједнице. И кроз овакву динамику Лојман је приказао значење и појашњење речи мобинг. 

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA – tri pravila za tačno tumačenje

Primetila sam da ljude jako zanima tumače njegovora tela, što je i sasvim razumljivo. Najveći broj poruka od druge osobe dobijamo upravo putem različitih neverbalnih kanala. Takođe, kada smo nekongruentni (ono što govorimo rečima, dakle verbalno, i telom, neverbalno, nije u saglasnosti), mnogo nam je značajnija neverbalna poruka.Rečima je daleko lakše lagati, nego telom. Ono što nam olakšava tumačenje neverbalnih poruka, jesu neke univerzalne poruke koje važe za celo čovečanstvo ili neke kulturološke, koje važe za okruženje u kome živimo.

Kako je ova tema popularna, postoji puno priručnika za tumačenje govora tela. I ljudima je to prilično zanimljivo da čitaju, a da onda i primenjuju novo stečena znanja na tumačenju svojih prijatelja i poznanika. Međutim, postoje tri pravila pri tumačenju neverbalnih poruka koje treba imati na umu, kako ne bismo donosili pogrešne zaključke.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA

S obzirom na mnogobrojna strana istraživanja o mentalnom zdravlju studenata i nedostatak istih kod nas, sproveli smo istraživanje na uzorku studenata beogradskog univerziteta. Istraživanje je sprovedeno u februaru 2013. godine. Ispitivanje je bilo anonimno, online i studenti su učestovali dobrovoljno u istraživanju.  Koristili smo sledeće instrumente: Bekov inventar depresivnosti, Upitnik anksioznosti, Skalu iskustava u bliskim odnosima i Upitnik opšteg zdravstvenog stanja.

• Bekov inventar depresivnosti pokazao se kao veoma pouzdan instrument (α = 0.90). Na osnovu skorova na ovom upitniku, možemo zaključiti da je 31.6% studenata depresivno. Međutim, najveći procenat studenata 16.6%  ispoljava blagu depresiju, njih 12.8% ispoljava umerenu depresiju, dok 2.2% studenata ima odlike teške depresije. Uzorak 320 studenata.

Kako stres može biti izvor razvoja?

Pojam stresa se široko koristi kako u nauci, tako i u svakodnevnom životu. O njemu se najčešće govori u negativnom smislu, kao o nečemu uznemirujućem i nepoželjnom, nečemu što najčešće donosi negativne posledice. Stres se uglavnom shvata kao „događaj u spoljašnjoj sredini",koji za većinu ljudi predstavlja pretnju ili gubitak ili (ređe) izazov ili kao reakcija na događaj u spoljašnjoj sredini koji aktivira intenzivna, najčešće neprijatna osećanja i/ili skup karakterističnih telesnih reakcija“. Složićete se da su stresne situacije neizbežne. Ohrabruje ideja da u procesu adaptacije na stres ili traumu, osobe mogu razviti nove resurse i kapacitete, mogu iskusiti pozitivne promene u vrednostima i prioritetima. Možda smo i sami doživeli ili čuli od drugih:„Postao sam svesniji vrednosti svakodnevnog života, tolerantniji i nezavisniji“, „Postala sam jača nego što sam ikada mislila da ću biti“.U psihologiji ovaj fenomen nosi nazive pozitivna promena, razvoj povezan sa stresnim iskustvom ili postraumatskirazvoj.

Lažne emocije
 

Svi se nekada trudimo da sakrijemo neko osećanje. Recimo kada se u nekoj krajnje ozbiljnoj situaciji setimo nečeg smešnog. Isto tako, svima nam se nekada desilo da pokušamo da odglumimo neku emociju koju u tom trenutku ne osećamo. Ono što je sigurno, jeste da svi želimo da znamo da li je druga osoba prema nama iskrena ili ne. Želimo da znamo da li joj je zaista smešna šala kojusmo ispričali, da li se zaista iznenadila poklonom koji smo joj kupili i sl.
 

Postoje tri aspekta izražavanja emocije na koje treba da obratimo pažnju, da bismo procenili njenu autentičnost – simetrija, trajanje i mesto.